Enciklopedija sisara

Petrogale Gray, 1837 - valabiji kamenjari

Diprotodontia — Autor sisari @ 18:38

Srednje veličine, često šareni i ekstremno okretni valabiji kamenjari žive gde stenoviti, neravni i strmi tereni omogućavaju dnevno sklonište. Mužjaci su malo krupniji do ženki sa dužinom tela do 59 cm i 70 cm dugim repom. Visine su 60cm do 70cm.

Valabiji kamenjari su noćne životinje koje provode dane u kompleksnom terenu u nekoj vrsti skloništa (pećini, nastrešnici ili vegetaciji) a kraću se u okolne terene noću zbog ishrane. Najaktivniji su tri sata pre svitanja i nakon zalaska sunca.

Žive u malim grupama ili kolonijama, gde se teritorije jedinki preklapaju, od kojih svaka meri oko 15 hektara. U okviru svojih kolonija, veoma su teritorijalni, a teritorija mužjaka prklapa se s teritorijom jedne ili više ženki. Čak i tokom noći, ovi valabiji ne kreću se dalje od dva kilometra dalje od svog skloništa.

Postoje tri kategorije staništa koje različite vrste stenovitih valabija preferiraju:

  • gomile ogromnih stena koje sadrže lavirint podzemnih prolaza i rupa
  • litice sa platformama i pećinama
  • izolovane gomile kamenja 

Pogodna staništa su ograničena i rasparčana i dovela su do različitog stepena izolacije kolonija i genetičke diferencijacije specifične za koloniju. 

Vrste

  •  
    • P. brachyotis grupa vrsta
      • Petrogale brachyotis
      • Petrogale burbidgei
      • Petrogale concinna
    • P. xanthopus grupa vrsta
      • Petrogale persephone
      • Petrogale rothschildi
      • Petrogale xanthopus
    • P. lateralis/penicillata grupa vrsta
      • Petrogale assimilis
      • Petrogale coenensis
      • Petrogale godmani
      • Petrogale herberti
      • Petrogale inornata
      • Petrogale lateralis
      • Petrogale mareeba
      • Petrogale penicillata
      • Petrogale purpureicollis
      • Petrogale sharmani

 

Petrogale brachyotis (Gould, 1841)

Kratkouhi valabi kamenjar se nalazi na severu Australije, u najsevernijim delovima Severne Teritorije i Zapadne Australije. Krupniji je od svojih najbližih srodnika, nabarleka (Petrogale concinna) i mondžona (Petrogale burbidgei).

Gregarna vrsta koja naseljava stenovita brda i klisure. Varijabilnog je izgleda, ali uglavnom sivo braon boje sa belim predelima oko lica i nogu. Ne smatra se ugroženim.  


Petrogale burbidgei Kitchener & Sanson, 1978

Mondžon, poznat i kao varabi i Burbridžea lasica kamenjarka, najmanja je vrsta valabija kamenjara. Nalazi se u oblastima Kimberli regiona Zapadne Australije kao i na nekim ostrvima Bonapart Arhipelaga.

Veoma je povučene prirode, male veličine; dužine između 300 mm i 350 mm, prosečne težine oko 1,3 kg.  Ima ograničenu rasprostranjenost. Veoma je malo poznato o njemu.

Mondžon je maslinasto mrke boje sa belom prugom preko kuka. Donji deo njuške je crn i bezdlak, dok su vrh i gornji deo sa veoma kratkim dakama. Rep je svetlo sivo braon boje  sa tamno braon do crnim čuperkom na vrhu repa. Vrsta je slična nabarleku, osim sto  mondžon nema kutnjake i ima kraće uši i stopala.

Vrsta je blizu ugroženosti, delom zbog svog ograničenog arela.

Petrogale concinna Gould, 1842

Nabarlek, poznat i kao pigmejski valabi kamenjar ili mali valabi kamenjar, nalazi se na severu Australije.

Nabarlek je opisivan kao najsitnija vrsta vlabija kamenjara sve do otkrića mondžona (Petrogale burbidgei) 1978.  Sive je boje sa crvenim tonovima crnim šarama po telu, noćni, polugregarni prezivar trava i druge vegetacije. Skoro ugrožena vrsta na IUCN listi.

Nabarlek je najbliži srodnik mondžonu i kratkouhom valabiju kamenjaru (Petrogale brachyotis).

Postoje tri podvrste:

  • P. c. concinna 
  • P. c. canescens 
  • P. c. monastria

Petrogale persephone Maynes, 1982

Prosperinski valabi kamenjar je ograničen na malu oblast koja pokriva nacionalne parkove u Kvinslendu. Jedini je član roda koji ima status ugroženosti.

Uglavnom je sive boje. Povučeni preživar koji retko luta daleko od svog stenovitog skloništa.   Razlikuje se od drugih valabija kamenjara, na severoistoku Kvinslenda, po većoj veličini tela i dužem repu sa belim vrhom.

Nalazi se samo u relativno intenzivno naseljenim oblastima, ali je u u kompeticiji sa drugim uspešnijim vrstama valabija kamenjara, tako da ga je ta kompeticija dovela do statusa ugroženosti.

Proserpine rock wallabiesProserpine rock wallaby, captive

Petrogale rothschildi Thomas, 1904

Rotsčildov valabi kamenjar, poznat i kao riborn valabi kamenjar, nalazi se u Zapadnoj Australiji, u oblasti Pilbara i Dampjer Arhipelagu. Ugrožava ga crvena lisica (Vulpes vulpes).

Jedan je od krupnijih valabija kamenjara. Uglavnom je zlatno braon boje sa sivkastim primesama na vratu, koje mu daju purpuran izgled.

Petrogale xanthopus Gray, 1855

Žutonogi  valabi kamenjar se nalazi na zapadu Novog Južnog Velsa, severozapadu Viktorije, istoku Južne Australije i manjem delu Kvinslenda. Obično ne zive u blizini ljudi, obzirom da preferiraju kamenitu sredinu.

Žutonogi valabi je sivo braon boje sa žutim prugama po repu, belom trbušnom stranom, žutim rukama i stopalima. Odrasla jedinka visine je 60 cm i težine 7–13 kg.

Barem jedna podvrsta (P. x. xanthopus) javlja se na IUCN crvenoj listi ugroženih vrsta, kao ranjiva. Ova podvrsta ima populaciju od samo 5,000–10,000 u Kvinslendu, mali broj u Južnoj Australiji i Novom Južnom Velsu.

Druga podvrsta (P. x. celeris) je skoro ugrožena.

Ova vrsta preferira pukotine stena i pećine u polusušnim zemljma. Ugrožava ih crvena lisica, kompeticija sa domaćim i divljim introdukovanim vrstama (posebno koze, zečevi i ovce), kao i požari.

Obično ne žive u blizini ljudi. Nekada su u velikom broju ubijani zbog krzna. Obzirom da je njihovo stanište nepristupačno za druge preživare, valabiji kamenjari prošli su boljee od drugih sitnih članova familije kengura.

Yellow-footed rock wallaby with joeyYellow-footed rock wallaby standingYellow-footed rock wallaby restingYellow-footed rock wallabies interactingYellow-footed rock wallaby groupYellow-footed rock wallabies playing

Petrogale assimilis Ramsay, 1877

Petrogale assimilis se nalazi na severoistoku Kvinslenda. Veoma je sličan drugim vrstama valabija kamnjara koje se nalaze u ovoj oblasti, uključujući P. coenensis, P. inornata i P. herberti.

Naseljava zaleđe Taunsvajla, kao i Magnetik i Palm ostrva.

Petrogale coenensis Eldridge & Close, 1992 

Kejpjorški valabi kamenjar  je ograničen na poluostrvo Kejp Joprk na severoistoku Kvinslenda. Naseljava samo centralni deo poluostrva. Skoro ugrožena vrsta.

Petrogale godmani Thomas, 1923

Gudmenov valabi kamenjar  se nalazi na severu i severoistoku Kvinslenda. Naseljava niske otvorenije šume, otvorenu žbunsku vegetaciju ili planinske oblasti, često u blizini obale. Skriva se na stenovitom terenu u blizini izvora hrane. Noćni su, gregarni, teritorijalni, a uglavnom se hrane lišćem.

Petrogale herberti Thomas, 1926

Herbertov valabi kamenjar se nalazi na severoistoku Kvinslenda. Najjužnija i najrasprostranjenija vrsta grupe.

Petrogale inornata Gould, 1842

Neugledni valabi kamenjar nalazi se na severoistoku Kvinslenda. Bleđi je od većine svojih srodnika.

Distribucija mu je rasparčana u obalnom području od Rokhemptona do Taunsvajla. Ovo područje obuhvata i areal prosperinskig valabija kamenjara (P. persephone). Međusobno ukrštanje ugrožava prosperinskog valabija.

Petrogale lateralis (Gould, 1842)

Crnoboki valabi kamenjar, poznat je i kao crnonogi valabi kamenjar ili varu.

Svojom crnom i sivom obojenošću stapa se sa svojim stenovitim okruženjem; boja bledi tokom leta. Ima kratko, gusto, vunasto krzno koje je posebno gusto u osnovi repa, zadnjice i bokova. Njegov dug, čupav rep je veoma koristan u održavanju ravnoteže prilikom skoka s jednog kamena na drugi, a tabani su sa velikom teksturom što sprečava klizanje.

Žive u grupama od 10–100 jedinki. Hrani se noću na otvorenim prostorima kao što su travnjaci, gde može naći i plodove, listove i razno bilje. Veći deo tečnosti dobija iz ishrane. Najaktivniji je početkom jutra. Polnu zrelost dostižu sa 1-2 godine, a razmnožavanje je zavisi od pada kiše. Postoji embrionalna dijapauza. Bremenitost traje oko 30 dana. Za razliku od drugih kengura i valabija, majka ostavlja mladunče u skloništu dok se hrani.

Lov od strane introdukovanih lisica i feralnih mačaka, narušavanje staništa od strane ovaca, koza i zečeva kao i promena režima požara doveli su do opadanja populacije. Nekoliko oblasti je pod zaštitom.

Postoje tri podvrste: 

  • Petrogale lateralis lateralis
  • Petrogale lateralis hacketti
  • Petrogale lateralis pearsoni

Skoro ugrožena vrsta; neke podvrste imaju status ranjivosti.

Petrogale lateralis lateralis

Black-footed rock wallaby with young on rock, front viewBlack-footed rock wallaby with young in pouch eating spear-bushPair of black-footed rock wallabies on rocky outcropBlack-footed rock-wallaby pair (MacDonell Ranges race), female with joey Black-footed rock wallaby on cliff

Petrogale mareeba Eldridge & Close, 1992

Mariba valabi kamenjar nalazi se na severoistoku Kvinslenda.

Rock Wallabies I

Petrogale penicillata (Gray, 1827)

Kitnjorepi valabi kamenjar ili kratkouhi valabi kamenjar  naseljava stenovite gomile i litice duž Velike Granične Oblasti , oko 100 km severozapadno od Brisbejna do severne Viktorije, a vegetacijski kišne šume do suvih kserofilnih šuma. Populacija se drastično smanjila na jugu i zapadu areala, ali je ostala lokalnao česta na severu Novog Južnog Velsa i jugu Kvinslenda.

Krajm 19.veka ova vrsta s još četiri vrsta valabija (uključujući parma valabija) introdukovna je na ostrva u Hauraki zalivu, blizu Oklenda, Novi Zeland.

Zahvaljujući begu jednog para 1916, mala populcija je osnovna na ostrvu Oahu na Havajima.

Brush-tailed rock wallabies

Petrogale purpureicollis (Le Souef, 1924)

Purpurni valabi kamenjar dobio je po purpurnoj boji u oblasti vrata. Od drugih vrsta razlikuje se i po razlikama u lobanji. Vrsta je klasifikovana i kao Petrogale inornata, Petrogale penicillata i Petrogale lateralis. 

Životinja ne izlučuje ovaj pigment. Taj pigment se spere posle kiše, a izbledi nakon smrti, što dovodi do mešanja sa drugim vrstama valabija kamenjara.

Petrogale sharmani Eldridge & Close, 1992

Maunt Klero valabi kamenjar, poznat i kao Šarmenov valabi kamenjar, nalazi se na severoistoku Kvinslenda, Australija.

Visine je 43 do 53 cm, a dužina repa je oko 50 cm. Teži 3.6 do 4.8 kg. Gornji deo tela je sivksto braon boje. Mala je razlika između ovog i drugih vrsta Petrogale u ovom regionu; razlika je genetička (imaju 20 hromozoma). Najsitniji je član roda i jedan od najređih.

Hrani se izdancima trave, plodovima, semenjem i cvetovima. Hrane se uz pomoć šaka.


Powered by blog.rs