Enciklopedija sisara

Potoroidae Gray, 1821 - betonzi, potori i pacov kenguri

Diprotodontia — Autor sisari @ 16:54

Potoroidae, familija torbara, uključuju betonge, potoroe i kengur pacove. Svi su veličine zeca, liče na krupne glodare ili veoma male valabije.

Potoroidi su sitni srodnici kengura i valabija, a možda su preci te grupe. Konkretno, zubni sistem je jednostavniji od onog kod familije kengura, dužih gornjih sekutića i većih očnjaka. Obe grupe imaju široku dijastemu između sekutića i jagodičnih zuba.

Zadnja stopala su izdužena, a kreću se skakanjem. Pri manjim brzinama, koriste i prednje noge.

Potoroide su herbivori. Međutim, iako se hrane nizom biljnih vrsta, većina se hrani i plodonosnim delovima gljiva, a često su zavisni od gljiva tokom perioda kada je malo toga dostuupno za ishranu u suvim australijskim šipražjima. Primer potora koji opstaje na gljivama je dugonogi potoro. Ishrana ovog potora se skoro u celosti sastoji od gljivičnih spora.  

Tri roda broje osam vrsta.

  • Familija Potoroidae
    • Podfamilija Potoroinae
      • Rod Aepyprymnus
        • Aepyprymnus rufescens
      • Rod Bettongia
        • Bettongia gaimardi
        • Bettongia lesueur
        • Bettongia penicillata
        • Bettongia tropica
      • Rod Potorous
        • Potorous longipes
        • Potorous tridactylus
        • Potorous gilbertii

 

 


Aepyprymnus Garrod, 1875 - Aepyprymnus rufescens (Gray, 1837) - riđi pacov kengur

Diprotodontia — Autor sisari @ 17:14

Riđi pacov-kengur,  poznat i kao riđi betong, jedini je član roda Aepyprymnus. Nalazi se u obalnim i priobalnim područjima od Novog Južnog Velsa do Kvinslenda, a nekada ih je bilo i u Viktoriji.   

Veličine je odraslog zeca. Najkrupniji je pripadnik familije. Sive je boje sa crvenkasto braon primesama. Mogu formirati poligina udruženja, bez čvrstih veza. Najčešće se hrane krtolama i gljivama, ali i lišćem i drugom vegetacijom.

Razmnožavaju se tokom cele godine. Ženke sazrevaju sa 11, a mužjaci sa 12-13 meseci. Ženke su sposobne za parenje na svake tri nedelje. Bremenitost traje 22-24 dana. Mladi se rađaju potpuno formirani i provode u torbi oko 16 nedelja. Nakon napustanja torbe, ostaje sa majkom narednih sedam nedelja.


Bettongia Gray, 1837 - betonzi

Diprotodontia — Autor sisari @ 16:56

Betonzi su vrste roda Bettongia, ponekad nazivani pacov-kenguri. Postoji četiri vrsta:

  • Bettongia gaimardi
  • Bettongia lesueur
  • Bettongia penicillata
  • Bettongia tropica

Bettongia lesueur (Quoy & Gaimard, 1824)

Budi je poznat kao betong kopač, tungu i kratkonosi pacov-kengur. Njegova populacija je primer efekta introdukovanih životinja na australijsku faunu i ekosisteme. Nekada najčešći makropodni sisar po celom kontinentu, budi sada naseljava samo susedna ostrva, novo introdukovana populacija na kopnu naseljava Zaliv Ajkula.  

Bilo je tri podvrsta, sada samo dve: B. l. graii, izumrla kopnena podvrsta; B. l. nova, neopisana podvrsta na ostrvima Berou i Brodi; B. l. lesueur.

Ime im potiče iz niungar jezika - burdi.

Mali torbar, nalik pacovu, zaobljenih ušiju i jedva dlakavog, debelog repa, šiljate njuške, dužim zadnjim nogama i dužim zadnjim stopalima. Gornji deo tela im je žuto-siv, a donji svetlo sive boje. Ima prepoznatljiv beli vrh repa. Rep je prihvatljiv i služi za nosenje materijala za gnezdo. Veličine je zeca, prosečne težine oko 1,5 kg. Dužina tela, bez repa, meri oko 40 cm. Morfološke razlike postoje između podvrsta i po ostrvima.

U dobrim uslovima, pare se tokom cele godine, poliginim sistemom. Rađa se jedno mladunče po leglu. Ženke se pare dan nakon rađanja, ali odlažu razvoj ploda sve dok se prethodno mladunče ne osamostali. Ovo je primer fakultativne embrionalne dijapauze. U zatočeništvu, ženke mogu roditi tri mladunca godišnje.

Nekada su naseljavali suptropska i tropska staništa, od otvorenih eukaliptusovih i akacijinih šuma do suvih bodljikavih livada. Danas, na ostrvima, preferiraju otvorena bodljikava Triodia staništa i peščane dine. Hrane se semenjem, plodovima, cvetovima, krtolama, korenjem, sukilentnim lišćem, travom, gljivama, termitima, itd. Takođe zalaze u povrtnjake.  U divljini žive barem tri godine.

Nakon kolonizacije Australije, najveći predatori su bili crvene lisice i mačke. Prirodni neprijatelji su im orlovi, na Berou ostrvu jedna vrsta guštera.

B. lesueur je veoma glasno biće. Sklanjaju se u podzemnim jazbinama, a jedini su makropodi koji to čine. Jazbine variraju od jednostavnih tunela do kompleksnih mreža sa više ulaza. Ovi tuneli udomljavaju 20-40 betonga. Betonzi menjaju povremeno svoje mesto za spavanje unutar tunela. Tokom dana u prostorijama se formiraju grupe od jednog mužjaka i više ženki. U potragu za hranom idu samostalno, ne u grupi.  

Kreću se uglavno zadnjim nogama, skakanjem. Prednje im služe za podupiranje pri mirovanju. Mirisom lociraju hranu, koju iskopavaju kandžama prednjih nogu.  Mogu se i pesti na niže žbunje u potrazi za hranom.

Skoro ugrožena vrsta.

Burrowing bettongBurrowing bettong (<i>ssp. nova</i>) hoppingBurrowing bettong (<i>ssp. nova</i>) hoppingBurrowing bettongBurrowing bettong holding food in front pawsBurrowing bettong held by researcher