Enciklopedija sisara

08 Nov, 2013

Macropus Shaw, 1790 - Podrod Notamacropus

Diprotodontia — Autor sisari @ 19:05

Podrod Notamacropus

Macropus agilis (Gould, 1842)

Brzi valabi ili peščani valabi, vrsta je valabija koja se nalazi u severnoj Australiji i Novoj Gvineji. najčešća je vrsta valabija na severu Austrlije.

Krzno mu je boj peska, ispod je bleđe.

Postoje četiri podvrste:

  • M. a. agilis - nalazi se u Severnoj Teritoriji
  • M. a. jardinii - severna i istočna obala Kvinslenda
  • M. a. nigrescens - oblasti Kimberli i Arnem Lend u Zapadnoj Australiji
  • M. a. papuanus - južna i jugoistočna Papua Nova Gvineje i obližnja ostrva

M. a. papuanus

  M. a. agilis

File:Agile Wallaby family.jpg File:Macropus agilis - 02.jpg

Macropus dorsalis (Gray, 1837)

Crnoprugi valabi ili žbunasti valabi, je valabi srednje veličine, koji se nalazi od Kvinslenda do Novog Južnog Velsa. 

Podseća na crvenovratog valabija, a razlikuje se po crnoj leđnoj pruzi, belom prugom oko kukova i više crvene boje. Stidljiv je, noćni i nije dobro poznat, zbog prferiranja gustog žbunja gde se može lako sakriti. 

Dužine su između 100 do 160 cm,  težine oko 50 kg. 

http://animaldiversity.ummz.umich.edu/accounts/Macropus_dorsalis/

Black-striped wallaby

Macropus eugenii Desmarest, 1817

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Tamar valabi, poznat i kao dama valabi ili darma valabi, naseljava Južnu i Zapadnu Australiju. Introdukovani su na Novi Zeland i reintrodukovani u nekim oblastima Australije gde su prethodno istrebljeni. Na Novom Zelandu su postali toliko brojni i štetni po autohtone biljke da je njihova populacija regulisana sodium fluoroacetatom na koji imaju nivo rezistencije.

Razlike u lobanji razlikuju tamare iz Zapadne Australije, Južne Australije i Kengur ostrva, čineći ih različitim populacionim grupama ili verovatno različitim podvrstama.

Sa veličinom zeca, spada u najmanje valabije. Boja krzna je uglavnom siva. Sposobni su da piju morsku vodu. Noćna vrsta koja noć provodi u travi, a dan u žbunju.

Ime tamar potiče od gustiša žbunja lokalno poznatog kao tama (Allocasuarina campestris) u Zapadnoj Australiji.

Maksimalna izmerena težina mužjaka bila je 9 kg, a ženki 7 kg. Telo meri 59–68 cm kod mužjaka, a 52–63 cm kod ženki. Visina oba pola je oko 45 cm. Rep oba pola meri između 34-45 cm. Raspon skoka meri 0,8-2,5 m.

Tamari ne mogu da prežive temperature iznad 40 °C. Sprečavaju dehidrataciju ređim uriniranjem i resorbcijom vode iz creva.  

Najčešće se hrane semenjem akacija, kao i vrstama Gastrolobium bilobum,  Austrodanthonia setacea i Corymbia calophylla.

Predatori tamara su dingo, feralne mačke, crvene lisice i klinorepi orlovi. Predatore mogu uočiti i mirisom. Kada osete grabljivce, tamar upozorava ostale lupkanjem stopalima. 

Pare se sezonski, a uglavnom rađaju krajem januara i početkom februara. Mladunče počinje da izlazi iz torbe i da se hrane travom nakon 200 dana. Potpuno se osamostaljuju nakon 300-350 dana. Mužjaci žive oko 11, a ženke oko 14 godina.

Koriste se u nauci kao model organizmi za proučavanje biologije torbara.

File:Macropus eugenii.jpgFile:Tamarwallaby.JPGFile:Tammar wallaby Innes.JPGFile:Tammar moving.jpg

Macropus greyi Waterhouse, 1846

Grejev valabi je izumrla vrsta valabija (1943) iz jugoistočne Južne Australije i jugozapadne Viktorije.

Lovljen je zbog krzna i sportski, a uticaj na njih imalo je i stočarstvo. Bili su relativno česti sve do 1910, ali veoma retki 1923. Izumrli su zbog lova, lisica i gubitka staništa.

Macropus irma (Jourdan, 1837)

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Zapadni žbunski valabi (Macropus irma) ili crnonogi valabi, nalazi se na jugozapadnom obalskom regionu Zapadne Australije. Najveća pretnja su mu introdukovane crvene lisice (Vulpes vulpes).

Oni su dnevni kenguri.

Dužina tela meri oko 1,2 m, a repa 54–97 cm. Teže 7.0-9.0 kg. Boja krzna je siva, sa crnim i belim ušima, crnim šakama i stopalima i crnim krajem repa. 

Obično se rađaju tokom aprila i maja. Retko se rađaju dvojke. Bremenitost traje tri do pet nedelja.

Nalaze se u nekim oblastima male vegetacije i pustara, a retki su u vlažnim sklerofilnim šumama. 

Macropus parma Waterhouse, 1846

Parma valabi je stidljivo, kriptično biće vlažnih sklerofilnih šuma juga Novog Južnog Velsa. Krajem 19. veka se verovalo da je izumro.

Najsitniji je član roda Macropus, sa težinom između 3.2 i 5.8 kg, što je manje od desetine veličine najvećeg člana roda, crvenog kengura. Dužine je oko pola metra, sa jedva dlakavim crnim repom otprilike iste dužine. Krzno im je s gornje strane crvenkasto ili sivkasto braon, sivo u oblasti glave a bledo sivo s donje strane tela. Oni su ipak uočavani tokom perioda tokom kog se verovalo da su izumrli, ali su greškom opisivani kao crvenonogi ili crvenovrati padmeloni, koji su im veoma slični, ali su vitkiji i sa dužim repom.

Kao padmeloni preferiraju vlažne sklerofilne šume sa gustim rastinjem i travnatim delovima, mada se parma valabi ponekad nalazi i u suvim eukaliptusovim šumama pa čak i u kišnim šumama. Uglavnom su noćni i obično traže sklonište u gustim žbunovima tokom dana. Pojavljuje se neposredno kad se hrane biljem u šumskim čistinama. Uglavnom su solitarni, dve ili tri jedinke ponekad se viđaju zajedno dok se hrane, u povoljnim uslovima.

Skoro ugrožena vrsta, mada postoje naznake povećanja njihove brojnosti.

File:Parma wallaby crop2.jpg

Macropus parryi Bennett, 1835

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Bičorepi valabi, poznat i kao lepi valabi nalazi se u istočnoj Australiji, od Kvinslenda do Novog Južnog Velsa.

Razlikuje se po bledoj boji i beloj pruzi ispod lica. Na grudima su crni i beli, a ostatak krzna je sive do braon boje. Mužjaci teže od 14 do 26 kg, a visina od 70 do 93 cm. Ženke teže izmežu 7 i 15 kg, a visine su od 65 do 75 cm.

Žive na travnatim i u šumskim oblastima, naročito na brdima i padinama. Primarno je preživar (pase travu). Na travnjacima, primarno se hrani kengurovom travom. Takođe se hrani i monokotilama iz obližnjih potoka. Prvenstveno su dnevne životinje; aktivne su ujutru i kasno popodne. 

Socijalne su životinje, ponekad se zajedno nalaze u velikim gomilama do 50 jedinki. Teritorija koju zauzimaju meri do 110 hektara. Gomila se obično okuplja u popodnevnim stima tokom hranjenja. Teritorije skupina mogu se preklapati, a člnovi gomile se smenjuju u odmoru i straži. Skupina se sastoji od svih polova i starosti. Često su ove skupine podeljene u podgrupe do deset jedinki. Unutar skupina postoji linearna hijerarhija koju određuju nenasilno. 

Najdominantniji mužjaci se pare sa ženkama. Mladunče ostaje u torbi 9 meseci. Uz majku su sve do 18. meseca. Nezreli mužjaci mogu napustiti svoju natalnu grupu.

Prisutni su u dosta zaštićenih oblasti.

File:Pretty-face Wallaby.jpgFile:Whiptail Wallaby Side.JPGFile:Whiptail Wallaby.jpg

Macropus rufogriseus (Desmarest, 1817)

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Crvenovrati valabi  je valabi srednje veličine, oubičajen za više umerene i plodne delove istočne Australije, uključujući Tasmaniju.

Crvenovrati valabi se raspoznaje po crnom nosu i šapama, belom prugom na gornjoj usni sivo krznu sa crvenim primesama na ramenima. Težine su između 13.80 i 18.60 kg, dužine 90 cm, mada su mužjaci krupniji.

Nalaze se u prioblnoj žbunastoj vegetaciji i sklerofilnim šumama duž obala i visoravni istočne Australije; na Tasmaniji i mnogim Bas Streit ostrvima, a introdukovani su i na južno ostrvo Novog Zelanda. Na Tasmaniji i obalama Kvinslenda njihov broj se povećava u poslednjih 30 godin zbog smanjenog lova.  

Uglavnom su solitrni, ali se okupljaju kada postoje obilni izvori hrane, vode i skloništa. Kada se okupljalju u grupe, postoji socijalna hijerarhija slična drugim vrstama valabija. Uglavnom su krepuskularni.

Tokom udvaranja, ženke ližu vrat mužjaka, a mužjaci češkaju svoj obraz o obraz ženke. Kratko se bore pre parenja. Par provodi zajedno dan pre rastanka. Mladunče ostaje u torbi 280 dana, a onda ženke ostaju s mladunčetom samo mesec dana. Ženke mogu ostajti na majčinoj teritoriji celog života, a mužjaci napuštaju tritoriju nakon druge godine.

Postoje dve ili tri podvrste: 

  • M. r. banksianus (Quoy & Gaimard, 1825) – crvenovrati valabi
  • M. r. rufogriseus (Desmarest, 1817) ili M. r. bennetti – Benetov valabi
  • M. r. fruticus (Ogilby, 1838)

Tasmanijska forma, Macropus rufogriseus rufogriseus, poznata kao Benetov valabi je sitnije veličine (što je često kod ostrvskih vrsta), imaju duže, vunastije krzno, a pare se krajem leta, uglavnom između februara i aprila. Prilagodili su se životu u blizini ljudi i mogu se naći na ispašama na travnjacima urbanih sredina.

Kopnena forma, Macropus rufogriseus banksianus, razmnožava se tokom cele godine.  Tasmanijske ženke mogu ostati bremenite van normalne sezone parenja ali odlažu rađanje do leta, do osam meseci kasnije.

Mala kolonija crvenovratog valabija nalazi se na ostrvima Škotske. Postoje kolonije i u Engleskoj kao i u Francuskoj. Sa Tasmanije je nekoloko valabija preneto na Novi Zeland, gde su proglašeni štetočinama.

File:Wallaby-fighting-Tasmania.jpg

M. r.banksianus

mužjak M. r. bennetti

ženke M. r. bennetti (albino i obična forma)

M. r. fruticus

M. r. ruficollis ( ? sinonim M. r. rufogriseus)

  M. r. rufogriseus

 

 

 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs