Enciklopedija sisara

09 Nov, 2013

Macropus Shaw, 1790 - podrod Osphranter

Diprotodontia — Autor sisari @ 12:53

Podrod Osphranter

Macropus antilopinus (Gould, 1842)

Antilop kengur, antilop valaru ili antilop valabi nalazi se u severnoj Australiji: Kejp Jork poluostrvu u Kvinslendu, krajnjem severu Severne Teritorije i Kimberli regionu Zapadne Australije. Lokalno su brojni, gregarni preživari.

Postoji polni dimorfizam; mužjaci su uglavnom crvenkastiji sa gornje strane, a ženke znatno sivkastije. Spadaju u najkrupnije kengure, malo su sitniji od crvenog kengura (Macropus rufus) i istočnog sivog kengura (Macropus giganteus).

File:Macropus antilopinus.jpg

Macropus bernardus Rothschild, 1904

Crni valaru, Bernardov valaru ili Vudvardov valaru je vrsta kengura ograničena na malu, planinsku oblast na Severnoj Teritoriji. Klasifikuje se kao skoro ugrožena vrsta. Veći deo njihovog areala nalazi se u okviru nacionalnog parka.

Crni valaru je najsitniji valaru, ali i najraspoznatljiviji. Postoji polni dimorfizam; mužjaci su potpuno crni ili tamno braon, a ženke sive boje. Malo se zna o njima, ali je poznato da su stidljivi noćni preživari koji se ne kreću u grupama. Ima velike koristi od stenovitih oboda, na kojima živi, za sklonište i izbegavanje opasnosti.

Macropus robustus Gould, 1841

Obični valaru, poznat je i kao euro ili brdski valaru. Posebno je jedna podvrsta (M. r. erubescens) poznata kao euro.

Istočni valaru je uglavnom noćni i solitarni kengur, i jedan je od čestih kengura. Proizvodi glasnu pištavu buku, a neke podvrste su polno dimorfne, kao većina valarua.

Postoje četiri podvrste:

  • Istočni valaru (M. r. robustus) – nalazi se u istočnoj Australiji, mužjaci imaju tamno krzno, obično su nalik crnom valaruu (Macropus bernardus). Ženke su svetlije, skoro potpuno peščane boje.
  • Euro (M. r. erubescens) –  podvrsta je varijabilna, ali najčešće braon boje.
  • M. r. isabellinus – ograničena na ostrvo Berou u Zapadnoj Australiji i manji su u poređenju s ostalima. Boja im je crvenkasto braon.
  • M. r. woodwardi – nalazi se u Kimberli regionu Zapadne Australije i duž  granice  Severne Teritorije. Najbleđa je podvrsta sa tmurno braon sivom bojom.

Istočni valaru (Macropus robustus robustus)—koji je sive boje—naseljava istočne padine Velike Pogranične Oblasti, a euro (Macropus robustus erubescens)—crvenomrke boje —naseljava zapadni deo.

Istočni valaru se ne smatra ugroženim, ali podvrsta Berou ostrva ima status ranjivosti.

Common wallaroo, subspecies erubescensCommon wallaroo, subspecies erubescensCommon wallaroo, subspecies erubescens

Common wallaroo, subspecies erubescensCommon wallaroo, subspecies erubescens M. r. erubescens

Common wallaroo, subspecies erubescensCommon wallaroo, subspecies erubescens  M. r.isabellinus

Common wallaroo, subspecies erubescensCommon wallaroo, subspecies erubescens   M. r. robustus

Common wallaroo, subspecies erubescensCommon wallaroo, subspecies erubescensM. r. woodwardi

Macropus rufus Desmarest, 1822

Crveni kengur (lat. Macropus rufus) je najveći od svih kengura i najveći živi torbar. Može se naći širom Australije, izuzev plodnijih oblasti na jugu, istočnim obalama i na severnim prašumama.

Crveni kenguri imaju kratko, crveno-braon krzno koje postepeno prelazi u svetliju boju na udovima i na stomaku. Imaju velike, zašiljene ušne školjke i crnu njušku, dugačke mišićave noge i rep. Noge crvenog kengura funkcionišu kao gumena opruga — mužjak, u jednom skoku, može da skoči u punoj brzini više od 9 metara. Mužjaci imaju telo dugačko od 130 do 160 centimetara, dok su ženke sitnije i dužina tela iznosi od 85 do 105 centimetara. Rep je debeo i dugačak, dovoljan da izdrži telesnu masu životinje, i služi za održavanje ravnoteže prilikom skokova. Zajedno sa dve noge služi kao tronožac prilikom odmaranja

Telesna temperatura crvenih kengura je oko 36°C. Da bi je održali imaju izolovani sloj krzna i služe se raznim varijantama: znojenjem, dahtanjem, lizanjem prednjih udova ili sklanjanjem u hladovinu kada su visoke temperature.

Ovi kenguri se hrane travom i ostalom vegetacijom. Mogu izdržati dugo bez vode, sve dok imaju pristup zelenim biljkama jer imaju sposobnost da izvuku vlagu iz njih. Zelena trava čini 75–95% njihove ishrane, od čega Eragrostis setifolia dominira sa 54%., a kod populacija Novog Južnog Velsa Enneapogon avanaceus čini 21–69% ishrane. Tokom sušnog perioda, zelene biljke traže na otvorenim livadama i u blizini vode. 

Crveni kengur je životinja aktivna u sumrak i tokom noći. Dan provodi spavajući ili bilo kojim drugim oblikom relaksacije.

S vremena na vreme, okupljaju se u velikom broju; ove grupe mogu brojati i do 1,500 jedinki. Crveni kengur je suviše krupan da bi bio plen drugih životinja, osim ljudi. Koriste noge i stopala. Međutim dingo i orlovi ubijaju mladunce. Smatra se da im je torbarski vuk bio glavni neprijatelj.  Kenguri su se prilagodili na plivanje i često od grabljivaca beže u vodene tokove. Ako predator pođe za njim u vodu, kengur prednjim nogama može držati prdtora pod vodom dok ga ne udavi.

Žive u grupi od 2–4 člana. Najčešće se sastoje od ženki i mladih. Veće grupe se nalaze u gušće naseljenim oblastima i ženke se obično nalaze sa mužjacima. Mužjaci nisu teritorijalni i bore se samo zbog ženki. Tuča ili boksovanje mužjaka crvenih kengura je sastavni deo njihovog života. Obično se usprave, stojeći na zadnjim nogama, pokušavajući da odgurnu svog protivnika udaranjem ili blokiranjem podlaktica. Ako tuča postane ozbiljnija, mužjaci će početi da „šutiraju“ jedan drugog, oslanjajući se na svoj rep, tako što bi se udarali svojim jakim zadnjim nogama.

Pare se tokom cele godine. Ženka je neprestano bremenita osim dana kada rađa. One imaju sposobnost da odlože rađanje dok prethodno mladunče ne napusti torbu, sto se naziva embrionalan dijapauza. Kopulacija može trajati 25 minuta. Bremenitost traje 33 dana. Prelaz u torbu kroz debelo krzno trbuha traje tri do pet minuta. Nakon vremena od dva dana posle poroda, ženka je ponovo spremna da se pari. Oplođeno jaje zatim stupa u embionalnu dijapauzu. Razvoj drugog embriona se nastavlja kada je prvo mladunče napunilo 204 dana, ili kad ugine. Kada se rode, mladi crveni kenguri su veoma sitni, dugački tek 2,5 centimetara i teški 0,75 grama. Ako su uslovi idealni, majka je u stanju da rodi i odgoji prosečno tri mladunčeta svake dve godine. Nakon 190 dana izlazi iz torbe, a nekoliko nedelja pre izlaska izbacuje samo glavu van torbe. Nakon 235 dana više se ne vraća u torbu, ali nastavlja da sisa do 12. meseca. Polna zrelost crvenih kengura nastupa sa 15 do 20 meseci starosti kod ženki i 20 do 24 meseci kod mužjaka.

Zakonom su zaštićeni. Čak imaju i korist od širenja poljoprivrednih površina i veštačkih vodotokova. Međutim kompeticija sa stokom i zečevima za njih predstavlja pretnju. Često iskaču ispred vozila na autoputevima, pa je njihovo prisustvo obeleženo saobraćajnim znakom. 

Toliko su brojni da postoji zakonom regulisano ubijanje zbog kože i mesa, koje služi kako za ishranu ljudi tako i kućnih ljubimaca. 

Female red kangaroo grooming joeyFemale red kangaroo grooming joeyFemale red kangaroo grooming joeyFemale red kangaroo grooming joeyFemale red kangaroo grooming joeyFemale red kangaroo grooming joey M. r. dissimulatus

 

M. r. rufus

 

 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs