Enciklopedija sisara

29 Dec, 2013

Wallabia Trouessart, 1905 - Wallabia bicolor (Desmarest, 1804) - močvarni valabi

Diprotodontia — Autor sisari @ 16:00
Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Močvarni valabi  je mali makropod istočne Australije. Obično je poznat kao crni valabi,  ali i crnorepi valabi, papratski valabi, crni padmelon, smrdljivac (u Kvinslendu) i crni smrdljivac (u Novom Južnom Velsu). Močvarni valabi je jedini živi predstavnik roda Wallabia.

Močvarni valabi se nalazi od najsevernijih oblasti Kejp Jorka u Kvinslendu, niz celu istočnu obalu do jugozapada Viktorije. Nekada ih je bilo na jugoistoku Južne Australije, ali su sada retki ili ih uopšte nema u tom području.

Naseljava gusto rastinje šuma ili se tokom dana sklanja u gustoj travi ili papratima, a noću se pojavljuje zbog ishrane. Žbunovi Acacia harpophylla u Kvinslendu su naročito favorizovano stanište.

Naziv vrste bicolor potiče od različite obojenosti, sa tipičnim sivim krznom kengura, varira sa tamno braon do crnim predelom na leđima i svetlo žutim do crvenkasto narandžastim grudima. Svetlo obojena pruga na obrazima je obično prisutna, ekstremiteti su tamnije boje, a rep je često bele boje.

Kretanje se razlikuje od drugih valabija, močvarni valabi drži glavu niže, a i drugačiji je položaj repa. 

Prosečna dužina mužjaka je 76 cm, a kod ženki 70 cm (isključujući rep). Rep je obično iste dužine kao ostatak tela. Prosečna težina mužjaka meri 17 kg, a ženki 13 kg.

Močvrni valabi postje reproduktivno sposoban sa 15-18 meseci. Pare se tokom cele godine. Nakon bremenitosti od 33-38 dana, rađa se jedno mladunče. Mladunče ostaje u torbi 8-9 meseci, ali sisa sve do 15 meseca. Močvarni valabi ispoljava neobičnu formu embrionalne dijapauze, razlikujući se od drugih torbara po dužem periodu gestacije od estrusnog ciklusa. Mogu živeti do 15 godina.

Solitane su životinje, ali se tokom ishrane skupljaju u grupe. Hrani se raznim biljkama, uključujući žbunove, pašnjake, poljoprivredne useve, kao i domaću i egzotičnu vegetaciju. Sposobni su da tolerišu niz biljaka otrovnih za mnoge druge životinje, uključujući Pteridium (vrsta paprati), Conium i Lantana.

Njegova idealna ishrana je bršćenje žbunja, što je neobično za kengure s obzirom da kenguri preferijaju pašu. Kutnjaci ovog valabija razlikuju se od kutnjaka kod ostalih valabija.

Prema Aboridžinima nacije Bundjalung, močvarni valabi je nejestiv, zbog mirisa i ukusa nakon kuvanja. Nije poželjan ni za komercijalne lovce zbog male veličine i grubog krzna.  

Nekoliko fižičkih karakteristika i ponašanje čine ih dovoljno drugčijim od drugih valabija, zbog čega su svrstane u poseban rod, Wallabia. Neki ukazuju na to da se močvarni valabi može ukrštati sa Macropus agilis, pa ga možda treba svrstati u rod Macropus.

Wallabia bicolor bicolor

Posted Image W. b. bicolor

Najjužnija podvrsta, sa najvećim rasprostranjenjem - od severa Novog Južnog Velsa do Viktorije. Krupniji je ostalih podvrsta.

Posted Image  W. b. ingrami

Nalazi se u Kvinslendu i severu Novog Južnog Velsa.

Posted Image  W. b. apicalis

Najsevernija podvrsta, sličnog je izgleda i veličine južnijoj podvrsti  W. b. bicolor. Često imaju bele vrhove repa. Nalaze se u kejp Jorku, najsevernijem delu Kvinslenda.  

Posted Image  W. b. mastersii

Nalaze se u tropskom delu Kvinslenda.

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs