Enciklopedija sisara

Pseudocheirus je rod prstenorepih posuma u okviru familije Pseudocheiridae. Uključuje samo jednu vrstu, običnog prstenorepog posuma (Pseudocheirus peregrinus). 

Druge vrste nekada su svrstavane u ovaj rod sve do 1980. ili 1990.: Hemibelideus lemuroides, Petropseudes dahli i razne vrste rodova Pseudochirulus i Pseudochirops. 

Opisano je nekoliko podvrsta: 

• Pseudocheirus peregrinus pereginus 
• Pseudocheirus peregrinus convolutor
• Pseudocheirus peregrinus pulcher
• Pseudocheirus peregrinus occidentalis, zvani zapadni prstenorepi posum, nalazi se na jugozapadu Australije. Neki ga smatraju zasebnom vrstom, Pseudocheirus occidentalis.

Težine su između 550 i 1100 g, a dužine 30–35 cm (ne računajući rep, koji je skoro iste dužine). Krzno im je sivo sa belim šarama iza očiju, a obično je trbuh krem boje. Rep je prihvatljiv, sa belim krajem.

Nalaze se na istočnoj obali Australije, kao i u Tasmaniji i jugozapadnoj Australiji. Žive u umerewnim i tropskim sredinama, a retko u sušnijem okruženju. Preferiraju šume, naročito šume eukaliptusa.

Hrane se raznim biljkama familije Myrtacae uključujući lišće, cveće i plodove žbunja i nižih spratova. Među poznatim biljkama je čajno drvo.

Ovaj posum je koprofagan, tj. hrana iz creva se vraća u želudac gde se ponovo vari.

Žive gregarnim načinom života, u zajedničkim gnezdima. Gnezda grade od grančica, ponekad koriste rupe drveća. Zajedničko gnezdo naseljavaju odrasla ženka, zavisno potomstvo kao i nezrelo potomstvo. Teritorijalni su. Grupa je jako vezana za svoje gnezdo.

Zavisno od oblasti, parenje se odvija od aprila do decembra. Većina se rađa od maja do jula. Ako izgube prvo leglo, rađaju drugo u oktobru. Leglo prosečno broji dva mladunca, a česte su i trojke. Napuštaju torbu sa 120–130 dan, ali nastavljju da ih doje do 180–220 dana. Oba pola postaju polno zrela do prve sezone parenja.

Tasmanijski prstenorepi posum ili banga

Pseudocheirus peregrinus occidentalis

Zapadni prstenorpi posum ili Ngwayir se nalazi u Zapadnoj Australiji. 

Dužina tela meri 320–400 mm, rep 300–400 mm, a težina 820-1100 g. Krzno je tamno sivo braon boje sa svetlim šarama iza ušiju i krem belim, ponekad sivkastim trbuhom. Razlikuje se od običnog prstenorepog posuma po nedostatku riđkaste boje. Češće se mogu videti na zemlji. Rađaju se najčeešće tokom zime, najčešće samo jedno mladunče.

Imaju status ranjivosti zbog uništavanja staništa i crvenih lisica. 

 

 

Pseudochirulus je rod torbara iz familije Pseudocheiridae sa staništem u Indoneziji, Papui Novoj Gvineji i Kvinslendu, Australija.

Pseudochirulus canescens (Waterhouse, 1846)

Nizijski prstenorepi posum se nlazi u Zapadnoj Papui, Indoneziji i Papui Novoj Gvineji.

Pseudochirulus caroli Thomas, 1921

Vilandski prstenorepi posum je endemit zapadnih Centralnih Kordiljera Papua provincije, Indonezija.

Pseudochirulus cinereus Tate, 1945

Cinereus prstenorepi posum, poznat i kao prstenorepi posum reke Daintree, nalazi se na severoistoku Kvinslenda. Nalaze se u planinskim kišnim šumama u tri različite populcije. 

Pseudochirulus forbesi (Thomas, 1887)

Obojeni prstenorepi posum ili posum močvarnih šuma se nalazi u Indoneziji i Papui Novoj Gvineji.

Pseudochirulus herbertensis (Collett, 1884)

Herbertski prstenorepi posum ili posum reke Herbert se nalazi na severoistoku Kvinslenda. Krzno im je tamno braon do crne boje, ponekad sa belim trbuhom.

Dugo se smatrao konspecifičnim (ista vrsta) sa P. cinereus, iako su različitog izgleda. Naseljavaju  tropske kišne šume. 

Pseudochirulus larvatus (Forster and Rothschild, 1911)

Maskirani prstenorepi posum, nalazi se na severoistoku Nove Gvineje na Zvezdanim planinama, na istoku Centralnih Kordiljera. Naseljava različite šume. Ponekad se klasifikuje kao podpopulacija P. forbesi.

Pseudochirulus mayeri (Rothschild & Dollman, 1932)

Pigmejski prstenorepi posum se nalazi na Novoj Gvineji.

Pseudochirulus schlegeli (Jentink, 1884)

Vogelkopski prstenorepi posum je endemit poluostrva Vogelkop, Zapadna Papua. Vrsta ima status ranjivosti. Ugroženi su gubitkom staništa.