Enciklopedija sisara

Pseudocheiridae je familija arborealnih torbara koja uključuje 17 vrsta prstenorepih posuma i bliskih srodnika. Nalaze se u šumskim i žbunastim regionima Australije i Nove Gvineje. 

Fizički, veoma su slični patuljastim posumima, ali su krupniji. Relativno su sitne životinje, najkrupnija je veličine mačke, a težine su između 200 grama i 2 kg. Prednje šape prilagođene su hvatanju, azadnja stopala imaju opozitni palac. rep ima sposobnost prihvatanja. Noćna su bić, sa krupnim očima. 

Sve vrste se skoro u celosti hrane lišćem. Kao i zečevi, oni su koprofagni, tj. hrana dvaput prolazi kroz digestivni sistem.  

Većina je solitrna, mada nekoliko vrsta živi u malim grupama, a uglavnom su povučene i pritjene životinje, što otežava njihovo proučavanje. Bremenitost traje do 50 dana, mada varira zavisno od vrste.

Klasifikuju se na 3 podfamilije i 6 rodova:

• Podfamilija Hemibelideinae
  • rod Hemiblideus
  • rod Petauroides 
• podfamilija Pseudocheirinae
  • rod Petropseudes
  • rod Pseudocheirus
  • rod Pseudochirulus
• podfamilija Pseudochiropinae
  • rod Pseudochirops

Lemuroliki prstenasti posum se nalazi u maloj oblasti na severu Kvinslend. Naseljavaju hladne, vlažne primarne šume, preferirjući unutrašnjost od ivica šuma i to gnezdeći se na višim spratovima visokog drveća. 

Bliže je srodan velikoj torbarskoj veverici (Petauroides volans) nego ostalim prstenorepim posumima.

U poređenju s ostalim prstenorepim posumima, ima čupaviji rep, a od velike torbarske veverice se razlikuje po nedostatku leteće membrane i mnogo sitnijim, manje dlakavim ušima. Društveni su; grupu čini odrasli par i jedno mladunče, a može se videti čitava skupina do 8 jedinki kako se hrani na jednom drvetu.  Nalaze se u dve kolorne forme: češća je čokoladno braon forma, a retka je bela forma koja je vidjena u Deintri prašumi i to poslednji put 2005. godine. 

Telo meri 31-52 cm, rep 33-73 cm, a težina 800-1200 grama. Mogu preskakati 2-3 metra među granama. 

Razmnožvnje traje od avgusta do novembra, a rađa se samo jedno mladunče koje ostaje u torbi 6-7 nedelj. Po napuštanju torbe, hvata se za majčina leđa narednih 6 meseci. Sa devet meseci potpuno su nezavisni. 

Vrsta je skoro ugrožena.