Enciklopedija sisara

Pseudochirops je rod torbara u okviru familije Pseudocheiridae. 

Pseudochirops albertisii (Peters, 1874)

D'Albertis' prstenorepi posum se nalazi u Indoneziji i Papui Novoj Gvineji. Naseljava suptropske ili tropske šume. 

Pseudochirops archeri (Collett, 1884)

Zeleni prstenorepi posum nalazi se na severu Australije, na severoistoku Kvinslenda. Ovo ga čini jedinstvenim člnom roda, svi drugi članovi se nalaze na Novoj Gvineji i obližnjim ostrvima. 

Ime su dobili po krznu, koje ima zelenkasti odsjaj. Krzno mu je ustvari maslinasto sivo, ali protkano srebrnim, žutim i crnim dlakama, što ih čini zelenim izgledom. Noćni su, solitarni i arborealni, a najviše se hrane lišćem.  jedna je od nekoliko vrsta koje se hrane lišćem bodljikave biljke (Dendrocnide moroides) koja kod ljudi izaziva ekstremne bolove prilikom uboda, da morju biti hospitalizovani. Koprofagni su, tj. hrana se iz creva vraća u zeludac gde se ponovo vari.

Pseudochirops corinnae (Thomas, 1897)

Plišani prstenorepi posum se nalazi u Novoj Gvineji. Naseljava suptropske i tropske šume.  

Pseudochirops coronatus Thomas, 1897

Povučeni prstenorpi posum je ndemit Arfak planina na poluostrvu Vogelkop u Zapadnoj Papui. Imaju status ranjivosti.

Pseudochirops cupreus (Thomas, 1897)

Bakarni prstenorepi posum se nalazi u Novoj Gvineji. 

Acrobatidae su mala familija letećih torbara, a uključuju dva roda sa po jednom vrstom: 

• rod Acrobates
  • Acrobates pygmaeus
• rod Distoechurus
  •  Distoechurus pennatus

Predstavnici ove familije nalaze se na istočnoj obali Australije i nekim ostrvima Nove Gvineje. Veoma su sitne životinje, što ima neželjene efekte: zbog mlog odnosa površine i zapremine tela, brže gube toplotu nego krupnije životinje (što je veći odnos površine i zpremine, sporije se gubi toplota). Stoga, kda temperatura padne ili je oskudica hrne, oni imaju problem s održvanjem temperture tela i ulaze u stanje poznto kao torpor (što ne treba mešati sa hibernacijom, koja nije svojstvena torbarima), što može trajati od jednog dana do dve nedelje. U ovom stanju, disanje životinje usporva, temperatura pada skoro na tmperaturu okoline, a životinja postaje obamrla. 

Acrobates pygmaeus (Shaw, 1793)

Perorepi letći miš, poznat i kao pigmejski letći posum, pigmejski lteći miš, pigmjski falnger i leteći miš, najmanji je leteći posum na svetu, a im j dobio po dugom perastom repu. Iako je veličine veoma sitnog miša, (65 do 80 mm i 10 do 14 g), može skočiti i preleteti do 25 metra. Kao i drugi leteći torbari, ima kožne membrane između prednjih i zadnjih nogu, deblji nego kod drugih torbara, ali manje proporcije, koje se protežu od od laktova do kolena.

Rep je skoro iste dužin kao i telo, veoma tanak, umereno prihvatan i skoro bezdlak osim dva primetna niza dugih, krutih dlaka sa obe strane. Rep u ispravljenom držanju liči na dvostran češalj. Koristi se za hvatanje grančica i za kontrolu letenja: upravljanje i kočenje. 

Krzno im je sivo sa tamnim šarama oko očiju i često belim iza ušiju.

Naseljava istočne obale Australije, od Kvinslenda do Viktorije. Nalaze se i u nekim evropskim zoo vrtovima. Hrani se nektarom, polenom i artropodama. 

Distoechurus pennatus (Peters, 1874)

Perorepi posum se nalazi u Novoj Gvineji.