Enciklopedija sisara

Potamogale velox - Du Chaillu, 1860 - velika vidrasta rovčica

Afrosoricida — Autor sisari @ 13:01

Velika vidrasta rovka je poluakvatični, karnivorni tenrek. Nalazi se kišnim šumama centralne Afrike do Nigerije do Zambije, sa nekoliko izolovanih populacija u Keniji i Ugandi. Nalaze se u potocima, močvarama i sporotekućim većim rekama. Jedina vrsta roda Potamogale.

U suprotnosti imenu, velika vidrasta rovčica nije prava rovčica (Soricidae), nego tenrek (Tenrecidae).  Ime su dobile po njihovoj sličnosti sa vidrama u ravnom licu i krutim brkovima, kao i površinskoj sličnosti tenreka pravim rovčicama. Hrane se vodenim životinjama.

Površinskim izgledom su slične vidrama. Karakteriše ih dug, ravan rep koji im služi za plivanje  bočnim talasanjem. Njuška je pokrivena dlakama, nozdrve zaravnjene i zaštićene. Dlaka je gusta i meka, svilenkasta na repu.

Krzno se sastoji od guste poddlake i grubih spoljnih dlaka, tamno smedje boje leđa i beličastim ili žućkastim donjim delovima. Rep je pokriven kratkim, svilenkastim krznom, bočno sabijenim što omogućava plivanje horizontalnim talasanjem kao kod riba i krokodila. Noge su im kratke i nedostaje im plovna kožica, pa se ne koriste za plivanje. Imaju sindaktilne prste (drugi i treći prst) na zadnjim stopalima, koje se koriste za čišćenje. Na zemljištu imaju plantigradni način gaženja. Masa varira od 300 do 950 g. Dužina tela 290–350 mm, a sa repom 535–640 mm.

Preferiraju sveže vode akvatičnih mikrostaništa kišnih šuma. Staništa uključuju brzotekuće reke, potoke, močvare, priobalne reke i tokom kišne sezone neki zauzimaju i male šumske bazene. Rečne obale omogućavaju dobra mesta za razmnožavanje i gnežđenje. Grade jame sa ulazom ispod vodenog nivoa (kao vidre) i tu se sklanjaju tokom dana. Aktivne su u popodnevnim satima.

Žive usamljeno, jedna jedinka okupira 500–1,000 m potoka. Teritorijalne su.

P. velox je noćni predator, love pomoću dodira i mirisa. Hrana koju preferiraju razlikuje se među jedinkama, neke najviše love krabe, druge žabe ili ribe. Hrane se i insektima, mekušcima i gamborima. U zatočeništvu pojedu 15-20 kraba dnevno. Veoma loše podnose zatočeništvo, živeći samo 1-14 dana.

Pare se tokom kišne sezone. Rađaju jedno do dva mladunčeta, jednom do dva puta godišnje.

Na IUCN listi su poslednja briga. Ugrožava ih erozija zemljišta prouzrokovana deforestacijom posebno u Kamerunu.

Giant Otter Shrew area.png

Normal 0 21 false false false SR-CYR X-NONE X-NONE

Echinops telfairi - Martin, 1838 - mali ježasti tenrek

Afrosoricida — Autor sisari @ 13:14

Mali ježasti tenrek pripada familiji Tenrecidae. Jedina je vrsta roda Echinops.

Endemit Madagaskara. Naseljava suptropske ili tropske suve šume, sušne savane, suptropsku ili stopsku sušnu žbunastu vegetaciju, kao i suptropske ili tropske suve nizijske livade.

Sitnog,  debeljuškastog tela sličnog  ježu. Cela leđa pokrivena su oštrim bodljama. Krzno je obično žućkasto bež boje; jedinke variraju od skoro bele do skoro crne. Dužina tela meri 13 do 17 cm, a težina oko 200 grama.

Tenreci imaju kloaku (zajednički urogenitalni otvor ), kao ptice i gmizavci.

Ovaj tenrek je terestičan.

Dnevne sate provodi odmarajuci ispod panja ili u rupi drveta. Kada je vrućina spava opružen, u suprotnom spava u uvijenom položaju. Ulayi u stanje torpora tokom zimskog perioda.

Uglavnom se hrani insektima, ali može loviti sitne kičmenjake. Lovi sam.

Pare se u oktobru.

Echinops telfairi range map.svg


Powered by blog.rs