Enciklopedija sisara

Macropodidae su torbari koje čine kenguri, valabiji, kenguri penjači, padmeloni i drugi. Nalaze se u Austrliji, Novoj Gvineji i obližnjim ostrvima. Pre naseljavanja Evropljana, u Australiji je živelo oko 53 vrsta makropoda. Otada je izumrlo 6 vrsta, a 11 vrsta je značajno smanjilo svoju brojnost. Druge vrste (npr. Simosthenurus, Propleopus, Macropus titan) izumrle su nakon naseljavanja australijskih Aboridžina, a pre doseljavanja Evropljana.

Iako je u prošlosti bilo karnivornih kengura, savremeni kenguri su herbivori: neki su brstači, ali većina su pasači i opremljeni su zubima specijalizovanim za kidanje i struganje vlaknastih biljaka, posebno trava i oštrica. Nemaju očnjake. Većina vrsta ima četiri kutnjaka, a kada se istroše, životinje umiru od gladi.

Kao i preživari severne hemisfere, kenguri imaju specijalizovani sistem za varenje biljnih materija. 

Variraju u veličini, ali većina ima veoma duge zadnje noge i dug, snažno mišićav rep. Reč  macropod potiče iz grčkog, a znači "veliko stopalo" što je i prikladno: većina ima veoma duga, uska zadnja stopala sa karakterističnim rasporedom prstiju: četvrti prst je izdužen i snažan, peti je umerene dužine, drugi i treći su srasli, a prvi obično nedostaje. Kratke prednje noge imaju pet razdvojenih prstiju. Svi imaju relativno male glave a većina ima duge uši, osim kengura penjača. Torba ženki je velika i otvara se napred.

Pripadnici ove porodice su izrazito specijalizovani za kretanje u skokovima. Pri tome mogu da razviju velike brzine (i do 50 km/h), a skokovi dostižu i 8,5 m u dužinu i 3 m u visinu. Zadnji ekstremiteti ostvaruju kontakt s podlogom na plantigrdan način. Rep kod više specijalizovanih vrsta služi za balansiranje ili oslanjanje kada kengur nije u pokretu.

Postoji veza između skakanja i disanja: čim odskoče vazduh se izbacuje iz pluća. 

Sposobnost krupnih makropoda da opstanu na niskokaloričnoj ishrni lošeg kvaliteta, kao i prelaženje dugih razdaljina velikom brzinom bez velike potrošnje energije ( da dođu do hrane i vode ili pobegnu od predatora) bila je od presudnog značaja za njihov evolutivni uspeh na kontinentu koji, zbog loše plodnosti zemljišta i niskih, nepredvidivih količina padavina, nudi veoma ograničenu produktivnost biljaka. 

Bremenitost traje oko mesec dana, nešto duže kod krupnijih vrsta. Rađa se samo jedno mladunče i razvija u torbi koja sadrži četiri dojke. Torbu napuštaju sa 5-11 meseci, a nakon narednih 2-6 meseca odvikavaju se od majke. polno sazrevaju sa 1-3 godine, zavisno od vrste. 

Najraniji poznti fosili datiraju od pre 11-28 miliona godina, iz miocena ili kasnog oligocena.

Familija uključuje rodove: 

• Lagostrophus
• Dendrolagus
• Dorcopsis
• Dorcopsulus
• Lagorchestes
• Macropus 
• Onychogalea
• Petrogale
• Setonix
• Thylogale
• Wallabia