Macropus Shaw, 1790 - kenguri
Macropus, kengur, je rod torbara iz familije Mcropodidae. Broji 13 vrsta koje su podeljene u tri podroda. Rod uključuje sve terestične kengure, valarue i nkoliko vrsta valabija (mali kenguri).
Reč kengur vodi poreklo od australijskog aboridžinskog jezika Guugu Yimidhirr od reči gangurru, odnoseći se na sivog kengura. Prema nekim izvorima, Džejmsa Kuka je zanimalo ime ovih, tada, nepoznatih životinja. Kada je postavio pitanje Aboridžinima na engleskom jeziku za njihovo ime, oni su odgovorili na svom - „Kenguru“, što u stvari znači „Ne razumemo“. Kapetan je odgovor prihvatio kao ime životinje i svetu prikazao nepoznatu životinjsku vrstu.
Kenguri imaju malu glavu, dugačke, velike i jake zadnje noge prilagođene
za skakanje kao i dugačak mišićav rep koji im služi da održe ravnotežu.
Njihov rep može izdržati čak do 90 kg. Kao i svi ostali torbari, i
kenguri imaju torbu koja se zove marsupijum u kojoj nose mladunčad posle
porođaja.
Kenguri su jedine veće životinje koje primenjuju skakanje kao oblik
kretanja. Uobičajena brzina skakutanja crvenog kengura iznosi oko 20–25
km/h, ali može da ubrza i do 70 km/h na kraćim razdaljinama, dok na
dužim uspeva da održi brzinu do 40 km/h. Zbog svojih dugačkih nogu,
kengur ne može da hoda normalno.
Prosečni životni vek kengura iznosi 4-6 godina, dok je zabeležen rekord od 23 godine.
Kenguri su krupni biljojedi, hrane se travom i korenjem tako što je
preživaju. Mnoge vrste su noćne životinje, obično provodeći dane
izležavajući se, dok noću i ujutru su u potrazi za hranom, krećući se u
gomili.
Kenguri pasu travu i zbog te osobine su im se razvili specifični zubi.
Sekutićima prinose ustima travu blizu zemlje, dok je kutnjacima seku i
melju. Zbog toga što dve strane donje vilice na kojoj se sekutići nalaze
odvojeni nisu spojene, kenguri imaju širok ujed.
Različite vrste kengura jedu različitu vrstu hrane. Crveni kenguri više
vole suvlju travu od sočnije jer je sočnija trava teška. Sivi kenguri se
opredeljuju za svežije, sočnije izdanke trave jer su šumske životinje,
suprotno crvenim, koji nastanjuju pustinje.
Tokom sušne sezone, svi kenguri zadržavaju ostatke hrane u njihovom
digestivnom sistemu duži period vremena da bi upili i poslednje ostatke
vlage. Međutim, sivi kenguri su skloniji dehidrataciji, jer nemaju
preveliku potrebu da održe vodu njihovom šumskom staništu.
Kenguri imaju malo prirodnih neprijatelja. Dolaskom ljudi u Australiju pre najmanje 50.000 godina i sa njima dolaskom psa dinga pre 5.000 godina, kenguri su morali da se adaptiraju. Orlovi sa klinastim repom i ostale grabljivice se često hrane kengurovom lešinom. Varani i ostali gušteri mesožderi takođe predstavljaju pretnju manjim vrstama kengura.
Jednu grupu kengura sačinjava deset ili više mužjaka i ženki. Dominacija
mužjaka se zasniva na osnovu njegove veličine i starosti. Sezona
parenja počine u različito vreme kod različitih vrsta kengura. Ženke
crvenog kengura su spremne za parenje u svako doba; sivi kenguri se pare
i rađaju mlade između oktobra i marta (letnji period južne hemisfere);
dok antilopski kenguri su spremni za parenje u jesen, u martu i aprilu.
U toku udvaranja, ženke često odbijaju sitnije mužjake. Udvaranje
uključuje „ispitivanje“ mužjaka kloake ženki. Tada one počnu da mokre,
dok je mužjak miriše dok se ne zadovolji kada dolazi do samog parenja.
Seksualno uzbuđen mužjak prati ženku koja mu uzvraća tako što podiže
svoj rep. Češkanje repova može biti sastavni deo predigre. Savijeni rep
jedne ili obe jedinke pokazuje da su one spremne za parenje.
Kao i svi torbari, i kenguri se rađaju tokom veoma ranog stupnja razvoja
- posle trudnoće koja traje od 31-36 dana. Kada se rodi, mladunče je
teško svega 12 grama i dugačko 25 mm. Tada su samo prednji udovi nešto
razvijeniji da bi mu omogućili da se uspuzi do torbe i zakači za majčinu
bradavicu. Mladunčad će obično ostati u torbi u narednih devet meseci
(180-320 dana kod istočnog sivog kengura) pre nego što će početi da
povremeno izlazi iz nje. Majka će ga hraniti dok ne napuni 18 meseci.
Ženka kengura je obično trudna u neprekidnosti, osim na dan kada rađa
mlado. Ona ima sposobnost da zamrzne razvoj embriona dok prethodno
mladunče ne bude dovoljno staro da napusti torbu. Ova pojava se naziva
embrionalna dijapauza, i dešava se u okolnostima kada je predeo gde žive
kenguri suv i kada su izvori hrane minimalni. Majka dodatno može da
produktuje dve različite vrste mleka istovremeno za novorođenče i za ono
starije, koje je još u torbi.
Kada je u opasnosti, kengur udara svojim zadnjim nogama o zemlju.
Kengur ne može da skoči ako mu je rep položen na tlo.
Kenguri ližu prednje šape da bi se ohladili.
Po slobodnim procenama, u Australiji živi oko 50 miliona kengura.
Naučnici Prirodnjačkog muzeja u Pitsburgu su nedavno otkrili fosil
najstarijeg pretka današnjih kengura. Živeo je pre 125 miliona godina,
ali ne u Australiji, već u Kini.
