Enciklopedija sisara

Lasiorhinus Owen, 1845 - dlakonosi vombati

Diprotodontia — Autor sisari @ 16:06

Lasiorhinus je rod koji broji dve vrste dlakonosih vombata: 

  • L. krefftii
  • L. latifrons

Lasiorhinus krefftii (Owen, 1873)

Severni dlakonosi vombat jedan je od najrađih krupnih sisara i kritično je ugrožena vrsta. Do pre sto godina njihov areal rasprostirao se u Viktoriji, Novom Južnom Velsu i Kvinslendu, a danas je ograničen na jednu oblast, samo 3-km2 (300 ha) u okviru 32-km2 Epping Forest National Park u Kvinslendu. Totalna populcije je 2003. brojala 113 jedinki, uključujući samo 30 plodnih ženki.

Visoki su do 35 cm high, dugi do 1 m, a teže do 40 kg. Ženke su nešto krupnije od mužjaka jer imaju jedan sloj viška masnog tkiva. Malo su krupniji od običnog vombata i brže se razmnožavaju ( dva mladunca u tri godine). Nos ima veoma važnu ulogu u njihovom preživljavanju, jer ima slab vid tako da može da nanjuši hranu u mraku.

Oni dele svoje jame. Ishrana im se sastoji od tvrde trave i raznih tipova korenja. Njihovo stanište postalo je zakorovljeno afričkom travom (afrički lisičji rep), koja je potisnula domaću travu kojom se vombat hranio.

Mladi se rađaju tokom vlažne sezone, ostaju u torbi 6-9 meseci, a majku napuštaju nakon godinu dana. 

Northern hairy-nosed wombat walkingNorthern hairy-nosed wombat with scientistNorthern hairy-nosed wombat burrow Northern hairy-nosed wombat habitat in wet season

Northern hairy-nosed wombat, sole of hind foot

Lasiorhinus latifrons (Owen, 1845)

Južni dlakonosi vombat se nalazi u raštrkanim oblastima semiaridnog žbunja i malea od zapadne Australije preko juga Južne Australije do jugozapada Novog Južnog Velsa. najsitniji je od svih vrsta vombata. Mladi često ne preživljavaju sušnu sezonu. 

Najduža ikad zabeležena dužina života vombata bila je 34 godine (stari mužjak). 

Dužina tela se kreće od 772 do 934 mm, a težina od 19 do 32 kg. Kratak rep skriven je u krznu.  Krzno je svilenkasto i obično sive ili drap boje. Bište se drugim i trećim prstom, koji su srasli osim na vrhovima. Glava je robustna i spljoštena, a uši su zašiljene. Njuška je slična svinjskoj. Zubi im rastu tokom celog života, što je adaptacija na njihovu ishranu. U poređenju sa običnim vombatom, južni vombat ima veće temporalne mišiće, a manje maseter mišiće. Za razliku od severnog vombata, južni vombat ima dužu nosnu kost od čeone kosti.

Kao i drugi vombati, bira domaću višegodišnju travu i oštrice, ali konzumira i introdukovane vrste i lišće drvenastih žbunova ako njegova omiljena hrana nije dostupna. Veći deo ishrane čini Stipa nitida

Jame vombata povezane su tunelima i imju mnogo ulaza. Ovi tuneli su primarno sklonište i dele ih do 10 jedinki. Vombt kopa prednjim kandžama dok sedi. napušta novu jamu unatraške i izbacuje zemlju svim šapama. Centralna pećina okružena je krugom malih, jednostavnih jama. Temperatura jama u sred zime iznosi oko 14°C, a oko 26°C u sred leta. Mužjaci pokazuju teritorijalno ponašnje prema vombatima iz drugih sistema jama, verovatno zbog odbrane izvora hrane i utočišta. Staze izmeta povezuju jame. Tkođe obeležavaju teritoriju analnim sekretima trljanjem leđ i zadnjice o oblekt. Dešavaju se borbe među mužjacima za teritoriju ili partnera i uključuju ujede za uši, butine ili zdnjicu. Postoji i hijerarhija dominacije među mužjacima.

 

Pare se između avgusta i oktobra, kada ima dosta padavina i obilja hrane. Parenje se odvija pod zemljom. Pri tom mužjci ostaju u svojim pećinama, a ženke se kreću među pećinama. Trudnoća traje 22 dana. Mladunče ostaje u torbi 6 meseci. Odvikava se od majke sa godinu dana, a potpuno izrasta sa tri godine kada postaje i reproduktivno zrelo.

Komuniciraju vokalizacijom i mirisima, mada češće mirisom jer se ne sreću često. kada prolaze jedan ored drugog emituju zvuke grubog kašlja. 

Zemljoposednici ih smatraju poljoprivrednim štetočinama. Njihova kopanj uništvaju useve i povećva se rizik od lomljenja nogu stoke padom u jzbine vombta. konkurencija između stoke, zečeva i vombata dovodi do preterane ispaše.  Prekomerna ispaša i širenje invazivnih vrsta dovelo je u nekim oblastima do domincije jednogodišnjih trava korovskih vrsta koje ne zadovoljavaju metaboličke potrebe vombata, što opet dovodi do iznurenosti i masovne gladi. Kompeticija sa introdukovanim zečevima ugrožava opstanak vombata. 

  Young Southern hairy-nosed wombat Mladi vombat  Southern hairy-nosed wombatSouthern hairy-nosed wombat profileSouthern hairy-nosed wombat in habitatSouthern hairy-nosed wombat

 

 

 

 

 

 

 

 


Powered by blog.rs