Enciklopedija sisara

Familiju Petauridae čini 11 posuma srednje veličine: četiri prugasta posuma, šest "zglobno krilatih" letača u okviru roda Petaurus, a Gymnobelideus leadbeateri ima samo vestiglnu leteću membranu. Većina letača živi u Australiji, većina prugastih posuma živi u Novoj Gvineji, a neke vrste žive sa obe strane moreuza Tores. 

Svi članovi familije imaju facijalne šare, dobro definisanu leđnu prugu, velike donje prednje sekutiće. Uprkos svom karakterističnom izgledu, petauridi su blisko srodni prstenorepim posumima  (familija Pseudocheiridae) i grupišu se sa njima u nadfamiliju Petauroidea. 

Letači su svaštojedi, specijalizirani za sok drveta i nektar, ali imaju i širok spektar dopunske ishrane. Izgleda da su letači evoluirali u otvorenim šumama Australije - leteće membrane su adaptacija koja pomaže u mobilnosti kada su šumske krošnje nepotpune tj. isprekidane, ali su od male koristi u tropskim šumama. Njihova sličnost sa nesrodnim letećim vevericama, primer je конвергентне еволуције. 

Prugasti posumi (trioci) su verovatno evoluirali u Novoj Gvineji. Svi članovi ovog roda su insektivori i imaju specijalizovane strukture za hvatanje insekata: peta - kao struktura na zglobu kojom se lociraju larve insekata, kao i izduženi četvrti prst kojim larve izvlači iz legla. 

Familija uključuje tri roda:

• Dactylopsila
• Gymnobelideus 
• Petaurus
  

Dactylopsila je rod torbara u okviru familije Patauridae. Sadrži sledeće vrste: 

• Dactylopsila megalura
• Dactylopsila palpator
• Dactylopsila tatei
• Dactylopsila trivirgata

Dactylopsila trivirgata Gray, 1858

Prugasti posum živi u kišnim šumama i eukaliptusovim šumama duž istočne obale poluostrva Kejp Jork, najjužnije u Kvinslendu, mada su najbrojniji u Novoj Gvineji. U Australiji su retke životinje. 

Crne je boje sa tri bele pruge koje se pružaju od glave do repa, a na glavi formiraju 'Y' oblik. Blisko su srodni šećernom letaču, a i sličnog su izgleda.

Solitarni su, uglavnom noćni, arborealni i grade gnezda na granama drveća. Telo im je dugo oko 263 mm, rep 325 mm, a teže u proseku 423 g. Rep im je prihvatljiv. Četvrti prst im je izdužen a koristi se za uzimanje buba i gusenica iz kore drveta, što ih čini "sisarskim detlićima". Hrane se i lišćem, plodovima i sitnim kičmenjacima. Njihova glavna hrana su larve insekata koje se nalaze u trulim granama koje probadaju izduženim prstom, a otvorenu koru rascepljuju svojim sekutićima. Detektuju larve brzim lupkanjem duž grana prstima prednjih šapa. Četvrti prst ima neobičan kukasti nokat koji se koristi za izvlačenje insekata iz pukotina.

Emituju veoma snažan neprijatan miris. Bučni su i reže. Tokom dana spavaju sklupčani na grani drveta.

Ženke u torbi imaju dve dojke, a rađaju do dvoje mladih.

Najlakše se nalaze po zvuku žvakanja i pijenja. Inače se malo zna o ovim vrstama torbara.

Dactylopsila megalura Rothschild & Dollman, 1932

Repati triok se nalazi u Zapadnoj Papui i Papui Novoj Gvineji. Stanište su mu suptropske ili tropske šume.

Dactylopsila palpator Milne-Edwards, 1888

Dugoprsti triok se nalazi u Zapadnoj Papui i Papui Novoj Gvineji.

Dactylopsila tatei Laurie, 1952

Tejtov triok poznat i kao prugasti posum ostrva Ferguson je ugrožena vrsta, endemit Papue Nove Gvineje. Stanište su mu suptropske ili tropske šume.