Enciklopedija sisara

Strigocuscus Gray, 1861 - kuskusi

Diprotodontia — Autor sisari @ 15:17

Strigocuscus je rod torbara u okviru familije Phalangeridae. Uključuje sledeće vrste:

  • sulaveški patuljasti kuskus (Strigocuscus celebensis)
  • bengai kuskus (Strigocuscus pelengensis)

Strigocuscus celebensis (Gray, 1858)

Sulaveški patuljasti kuskus je endemit Sulavesija i obližnjih indonežanskih ostrva. Vrsta ima status ranjivosti.Ugrožene su poljoprivredom, sečom šume kao i lovom zbog mesa.

Dužina tela meri 295-380 mm, a repa 270-370 mm. Teži oko 1 kg. Kryno mu je mrko žute boje. Samo prvi prst zadnjih nogu nema kandže. Torba ženki broji 2 ili 4 dojke.

Mali sulaveški kuskus živi u pukotinma drveta. Primarno se hrani plodovima i najaktivniji je tokom noći. Za razliku od većine vrsta u okviru familije Phalangeridae, za koje se veruje da su promiskuitetne, mali sulaveški kuskus formira monogamne parove. Produkuju  jedno do dva legla godišnje. Leglo broji 3 do 4 mladunca. Bremenitost traje 20 dana. Mladi se odvikavaju sa 5 do 8 meseci kada i napuštaju torbu. 

Tipično naseljavaju primarne, ponekad sekundarne nizijske tropske šume. 


Small Sulawesi cuscus feeding on leaf

Strigocuscus pelengensis (Tate, 1945)

Bengai kuskus je endemit Indonezije. Nalazi se na ostrvima Peleng i Sula. 

 


Phalanger Storr, 1780 - kuskusi

Diprotodontia — Autor sisari @ 15:45

Phalanger, ime koje potiče od grčke reči Phalangion, što znači paukova mreža, zbog njihovih prstiju spojenih kožicom. jedan je od četiri roda koji se zajedno nazivaju kuskusi. 

Phalanger alexandrae Flannery T. F & Boeadi, 1995

Gebski kuskus je endemit ostrva Gebe Umera, North Maluku provincije, Indonezija, gde živi na nadmorskim visinama od nivoa mora do 300 m. Vrsta je ugrožena.

Phalanger carmelitae Thomas, 1898

Planinski kuskus se nalazi u Zapadnoj Papui i Papui Novoj Gvineji.

Phalanger gymnotis (Peters & Doria, 1875)

Prizemni kuskus teži prosečno 2.5 – 3.0 kg. Dužina tela iznosi oko 440 mm a repa 330 mm, mada divlje populacije ispoljavaju varijaciju zavisno od lokacije, s tim što su jedinke iz nizijskih oblasti krupne, a one s visije sitnije. Imaju opazitni palac na zadnjim nogama, prihvatljiv rep i račvanje između drugog i trećeg prsta prednjih nogu što im omogućava lakše kretanje među drvećem i ishranu u visećem položaju. 

Krzno im je tamno sive boje, često sa belim šarama na trbuhu. Prvi prst zadnjih nogu je opozitan i bez kandže. Torba ženki sadrži 4 dojke. 

Ovaj kuskus se razlikuje od ostalih članova familije po tome što dan provodi u jamamama u zemlji. Primerci u zatočeništvu su uglavnom opisni kao arborealni, dok su divlje jedinke generalno opisivane kao terestične vrste. Kao solitarna vrsta, ovi kuskusi se bore stojeći na zadnjim nogama dok se prednjim udaraju uz emitovanje šištanja i laveža. U zatočeništvu, kompatibilni parovi se mogu smestiti zajedno, ali može ponekad doći do borbi. U zatočeništvu mogu živeti 10-18 godina.

Prizemni kuskus je endemit Nove Gvineje i Aru ostrva i naseljava šume i žbuništa. Najčešće se nalaze na nadmorskim visinama između 500 i 1500 m, ali su viđani i na 200 m pa i 2600 m. Izbegavaju močvarne oblasti, delte i plavljene livade. Istrebljeni su sa dela prvobitnog areala preteranim lovom. 

Phalanger intercastellanus Thomas, 1895

Obični istočni kuskus se nalazi u Papui Novoj Gvineji. Do skoro je smatran konspecifičnim (ista vrsta) sa P. mimicus, a pre toga sa P. orientalis. 

Phalanger lullulae Thomas, 1896

Vudlarški kuskus je endemit Papue Nove Gvineje, odnosno ostrva Madau i Vudlark. Ugrožena je vrsta.

Phalanger matabiru Flannery & Boeadi, 1995

Plavooki kus-kus je endemit dva mala ostrva Ternate i Tidore, zapadno od ostrva Halmahera u North Maluku provinciji, Indonezija. Ranjiva vrsta.

Phalanger matanim Flannery, 1987

Telefol kuskus je verovatno izumrli kuskus nađen na Novoj Gvineji. Nazvani po Telefol etničkoj grupi. Žive u hrastovim šumama duž reke Nong u središtu papue Nove Gvineje, na nadmorskim visinama između 1500 i 2000 m. Nakon suše i požara 1997., ova šuma je uništena, a vrsta je verovatno izumrla. Klasifikuje se kao kritično ugrožena ili verovatno izumrla vrsta.

Phalanger mimicus Thomas, 1895

Obični južni kuskus, poznat i kao australijski kuskus, sivi kuskus, sivi falanger i to-ili, endemit je Australije (Kejp Jork), jug Nove Gvineje i verovatno Aru ostrva. Do skoro je smatran konspecifičnim sa P. intercastellanus, a pre toga sa P.orientalis.  

Phalanger orientalis (Pallas, 1766)

Obični severni kuskus, poznat i kao sivi kuskus, ima prirodno stanište na severu Nove Gvineje i susednim malim ostrvima, ali se sada nalaze i na Birmarkovom arhipelagu, jugoistočnoj i centralnoj Moluci, Solomonu i Timoru, gde se veruje da su introdukovani tokom praistorije.  Prethodno su smatrani konspecifičnim sa alopatričnim P.intercastellanus i P. mimicus.

zeleno-nativni, crveno-introdukovani

albino forma

Phalanger ornatus (Gray, 1860)

Ukrašeni kuskus ili molukaški kuskus je endemit Indonezije gde se nalazi na North Maluku ostrvima Halmahera, Bacan i Morotai, na nadmorskim visinama od nivoa mora do 1000 m. 

Phalanger rothschildi Thomas, 1898

Rotšildov kuskus ili kuskus ostrva Obi, endemit je ostrva Obi, Bisa i Obilatu u Obi Islands  Maluku provincije, Indonezija. 

Phalanger sericeus Thomas, 1907

Svileni kuskus se nalazi u Papui Novoj Gvineji. 

Phalanger vestitus (Milne-Edwards, 1877)

Steinov kuskus se takođe nalazi u papui Novoj Gvineji. 


Powered by blog.rs