Enciklopedija sisara

Spilocuscus je rod torbara u okviru familije Phalangeridae, koji sadrži sledeće vrste:

• Spilocuscus kraemeri
• Spilocuscus maculatus
• Spilocuscus papuensis
• Spilocuscus rufoniger
• Spilocuscus wilsoni

Spilocuscus kraemeri (Schwartz, 1910)

Kuskus ostrva Admiralti ili pegavi kuskus ostrva Manus  je endemit Admiralti ostrva papue Nove Gvineje. najsitniji je član roda, a ženke imaju crne leđe dok mužjaci imaju crnkaste pege na beloj pozadini. Oba pola imaju crvenkaste glave. 

klasifikuju se kao skoro ugrožene zbog opadanja brojnosti jedinki i opadanja kvaliteta staništa. Njihov areal meri manje od 2,000 km². 

Spilocuscus maculatus (E. Geoffroy, 1803)

Obični pegavi kuskus živi u Kejp Jork regionu, Australije, na Novoj Gvineji i susednim manjim ostrvima (Sulavesi, Solomonska ostrva).

Ovaj kuskus je veličine kućne mačke, težine između 1.5 do 6 kg, dužine tela 35 do 65 cm i repa 32 do 60 cm. Ima okruglu glavu, male skrivene uši, debelo krzno i prihvatan rep kao pomoć u penjanju. Boja očiju varira od žute i narndžaste do crvene sa prorezom poput zmije. Sve noge imju po pet prsta sa jakim, zakrivljenim kandžama, osim prvog prsta na svakom stopalu. Drugi i treći prst zadnjih nogu su delimično sindaktilni: pripojeni kožom do vrha ali razdvojeni u nivou kandži. Ove mnje kandže mogu služiti kao češlj kad se čiste. Prvi i drugi prst prednjih nogu su opozitni, pomažu u hvatanju za grane tokom penjanja. Donja strana šapa je gola i izbrazdana, što omogućava hvatanje drveća i hrane. Prvi prst zadnjih nogu je takođe opozitan. 

Ima debelo, vunasto krzno koje varira u boji u zavisnosti od starosti, pola i lokacije. Mužjaci obično imaju sivo/belo ili braon/belo krzno sa flekavim šarama na leđima a beli trbuh. Samo mužjci imaju pege. Ženke su obično bele ili sive i nisu pegave. Totalno bele jedinke mogu biti i mužjaci i ženke. Kao mladi prolaze kroz niz promena boje krzna pre nego što polno sazre sa oko godinu dana. Boja varira od crvenkaste, bele, teleće, braon, svetlosive i crne. Za razliku od nekih drugih kuskusa, obični pegavi kuskus nema leđnu prugu na krznu. 

Uvijen, prihvatan rep ima drugčije karkteristike. Gornji deo, bliže telu, pokriven je krznom, a donja polovina je pokrivena grubim čekinjma. 

Ovaj kuskus je povučena životinja, pa se retko viđa, posebno u severnoj Australiji. Noćni su, love i jedu tokom noći, tokom dna spavaju na platformi koju sami naprave na granama drveća. Takođe odmaraju i u šupljinma drveća, ispod šumskog korenja ili među kamenjem. Sporo se kreću i pomalo lenjo, ponekad se pomešaju sa lenjivcima, drugim posumima ili čak sa majmunima. Za razliku od svojih bliskih srodnika, oni se mogu u retkim prilikama hraniti i tokom dana.

Obično su solitarna bića, hrane se i gnezde sami. Interkcija sa drugima, posebno između suparničkih mužjaka, može biti agresivna i sukobna. Mužjak obeležava svoju teritoriju mirisnim žlezdama, emitujući prodoran miris mošusa sa svojih tela i ekskreta mmrisnih žlezda. Ostavljju pljuvačku na granama i grančicama. Ako naiđu na drugog mužjaka na svojoj teritoriji, počinju da laju, reže i šište  i stoje uspravno da brane svoju teritoriju. Agresivni su, mogu grebati, ujedati i udarati potencijalne predatore.

Pare se tokom cele godine i sa mnogo prtnera, udvarjući se n granama drveće. Trudnoć traje oko 13 dana,  u torbi mladi provode 6-7 meseci. U torbi imju 4 dojke, li najviše rđju tri mldunca po leglu, njčešće dva. Kuskusi žive oko 11 godina, a polno sazrevaju sa godinu dana.

Živi u kišnim šumama, mangrovoj, tvrdokorim i eukaliptusovim šumama ispod 1,200 metra nadmorske visine: za razliku od svojih sroodnika nije ograničen na kišne šume. Obzirom da žive u gustim šumskim staništima, retko se viđaju.

Hrani se lišćem fikusa, alstonije, slonea biljke, nektarom kao i plodovima fikusa, litokarpusa i dr. biljkama. Hrani se i cvetovima, sitnim životinjama, ponekad jajima. Prirodni neprijatelji su mu pitoni i neke ptice grabljivice.

Lovljeni su zbog mesa i krzn na Novoj Gvineji. Ljudi su ih introdukovlali na Salyer, Mussau i Novu Irsku. 

S. m. maculatus

Spilocuscus papuensis (Desmarest, 1822)

Waigeou kuskus ili Waigeou pegavi kuskus je endemit ostrva Waigeo u Indoneziji. Za razliku od svih ostalih članova roda, oba pola imaju belo krzno sa crnim pegama. Zbog male distribucije svrstavaju se kao ranjivi zbog gubitka staništa i lova.

Spilocuscus rufoniger (Zimara, 1937)

Crnopegi kuskus spada među najkrupnije članove familije, prevazilazi ga samo kuskus medved. Veoma je obojen: donji delovi su beličasti ili žućkasti, teme i udovi su crvenkasti, leđa su im crna. Nalaze se u šumama na nadmorskim visinama do 1200 m na severu Nove Gvineje. Ugroženi su lovom i gubitkom stništa, a već su nestali sa većeg del svog areala. Svrstavaju se u kritično ugrožene vrste.

Spilocuscus wilsoni Helgen & Flannery, 2004

Plavooki pegavi kuskus ili Biak pegavi kuskus je endemit ostrva Biak i Supiori u zalivu Cenderawasih Bay u Zapadnoj Papui. Veoma je retk životinja zahvaljujući lovu i gubitku staništa, pa se klsifikuje kao kritično ugrožena vrsta. Za razliku od drugih člnova roda, ova relativno sitna vrsta ima bledo plave oči.