Enciklopedija sisara

Cercartetus Gloger, 1841 - patuljasti posumi

Diprotodontia — Autor sisari @ 15:54

Rod Cercartetus je grupa veoma sitnih posuma poznatih kao patuljasti (pigmejski posumi).

Vrste:

  •  
    • Cercartetus caudatus
    • Cercartetus concinnus
    • Cercartetus lepidus
    • Cercartetus nanus

Cercartetus caudatus (Milne-Edwards, 1877)

Dugorepi patuljasti posum se nalazi u kišnim šumama severne Australije, Indonezije I Nove Gvineje. Žive na nadmorskim visinama iznad 1,500 m, hrane se insektima I nektarom, a mogu se hraniti i polenom.

Ima krupne oči, mišolike uši, rep duži od tela za 150 %. Rastu samo do 10 cm dužine.

Ne zna se mnogo o njegovom ponašanju, ali se zna da je arborelan i nokturalan. Tokom hladnog doba postaje torporan ali se noću budi.

Pare se dva puta godišnje. Rađa se 1-4 mladih od januara do februara, a drugo leglo se rađa krajem avgusta ili početkom septembra. Mladi napuštaju gnezdo nakon 45 dana.

Cercartetus concinnus (Gould, 1845)

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Jugozapadni patuljasti posum, poznat i kao zapadni pigmejski posum ili mundarda, nalazi se u Australiji. Verovatno su nastali od istočnih pigmejskih posuma pre oko 8 miliona godina.

Za razliku od drugih članova roda koji su sive boje, oni imaju krzno svetlo cimet boje. Trbušna strana im je bela, a imaju i tamnu šaru ispred očiju. Ima duge ovalne uši, krupne oči i duge brkove. Rep im je dug i prihvatljiv. Zadnje stope imaju opozitni prvi prst. Imaju i dug jezik. Dužina tela meri 5.7–7.2 cm, a rep 7.7–8.7 cm. Odrasli teže do 20 grama. Torba ženki se otvara napred i sadrži 6 dojki. 

Njihova distribucija uključuje Zapadnu Australiju, pojas Južne Australije, Ostrvo Kengura i Viktoriju. Nalaze se i u Novom Južnom Velsu gde su ugroženi. Naseljavaju polusušne šume, žbunove i vresišta.

Solitarni su i nokturalni. Tokom dana se sklanjaju u rupe drveća ili druge pukotine, ptičja gnezda ili u gustu vegetaciju.  Noću traže hranu ili partnera. Tipično se kreću oko 50 m dnevno, a mogu migrirati i u druge oblasti zavisno od dostupnosti hrane. Većinu vremena provode u drveću.

Primarno se hrane nektarom i polenom, posebno od biljka kao što su Melaleuca I eukaliptus, a imaju i ulogu u oprašivanju ovog bilja. Ishranu dopunjuju insektima. Prirodni neprijatelji su im kvole (torbarske mačke), zmije i sove, kao i introdukovani karnivori kao što su crvena lisica i domaća mačka.

Stupaju u stanje torpora tokom hladnog vremena, koji može trajati i do 7 dana.

Mogu se pariti tokom cele godine, mada se najčešće pare u proleće, a leglo broji 4-6 mladih. Obično se rađa i više, ali ne uspevju svi da dođu do dojki. Neobično je to što majka može produkovti novo leglo nakon dva dana posle odvikavanja prvog legla. Mladi napuštaju torbu nakon 25 dana, iako su još uvek slepi, ali ostaju u gnezdu. Potpuno se odvikavaju od majke nakon 50 dana. Ženke dostižu polnu zrelost sa 12- 15 meseci.

Cercartetus lepidus Thomas, 1888

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Tasmanijski patuljasti posum, poznat kao mali pigmejski posum, jeste najmanji posum na svetu.

Odrasli mere 6.6 do 7.5 cm dužine tela, a rep meri 6 do 7.2 cm, a težina samo 7 do 10 grama. Krzno im je nežno i debelo, mrkožute boje, a donja strana je siva. Oči su im okružene tamnijom bojom. Uši su im pokretljive i uglvnom bezdlake. Rep je prehensilan, a u osnovi može da magacionira mast.

Osim u Tasmaniji, nalazi se u Viktoriji i Ostrvu Kengura u Južnoj Australiji. Naseljavaju sklerofilne šume, male i vresnu vegetaciju. Noćni su i arborealni. Žive u nižim spratovima žbunja i šume. Odlični su penjači, ali retko zalaze u više nivoe verovatno zbog ptica grabljivica. Obzirom da su solitrni, gnezdo dele samo s mladima. Gnezdo prave od strugotina kore drveta.

Omnivori su, hrane se insektima, paucima, sitnim gušterima, nektarom i polenom (Banksia i eukaliptusi). Poznati predatori su tasmanijski đavo, torbarske mačke, ptica Dacelo, maskirana sova i tigrasta zmija.

Tokom hladnog vremena stupaju u stanje torpora.

Pare se tokom godine. Torba ženki broji 4 dojke. Mladi napuštju torbu nakon 42 dana. Nakon toga mogu da se drže za leđa majke. Napuštaju gnezdo nakon 90-og dana života. 

Cercartetus nanus (Desmarest, 1818)

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Istočni patuljasti posum (Cercartetus nanus) nalazi se na jugoistoku Australije, od južnog Kvinslenda do istočne Južne Australije kao i na Tasmaniji. Naseljava niz staništa, uključujući kišne šume, sklerofilne šume i vresišta.

Teže 15 do 43 grama, a dužina tela meri 7-9 cm plus 8-11 cm repa. Gornja strana im je tmurno siva, a donja bela.

Aktivni su penjači. Svojim čekinjstim vrhom jezika hrane se nektarom i polenom vrsta  Banksia, Eucalyptus i Callistemon. Hrane se i insektima, kao i sočnim plodovima kada su cvetovi nedostupni. Uglavnom su solitarni, mada se viđa situacija u kojoj nekoliko odraslih jedinki dele zajedničko gnezdo. Mužjaci okupiraju teritoriju od 0.24 do 1.7 hektara, koja se preklapa sa manjim teritorijama ženki. Gnezde se u rupama i pukotinama drveća, napuštenim ptičjim gnezdima ili gustišu. Zimu provode u stanju torpora.

Tipično se pre dva puta godišnje, mada u izobilju hrane mogu se pariti i po treći put. Torba ženki broji 4-6 sisa,  leglo obično broji do 4 mladih, mada može ih biti više. Bremenitost traje oko 30 dana, mladi provode u torbi 33-37 dana, odvikavaju se sa 60-65 dana, a zatim ostaju sa majkom još 10 dana. Dostižu punu veličinu sa 5 meseci, a mogu se pariti sa 3 meseca. U zatočeništvu žive do 7,5 godina, a u divljini verovatno ne žive duže od 5 godina.

Postoje dve podvrste: C. n. nanus (Desmarest, 1818) (tasmanijska podvrsta) i C. n. unicolor (Krefft, 1863) (australijska podvrsta).

Poznati predatori su sove (Tyto alba, T. novaehollandiae, T. tenebricosa, Ninox connivens), mrki antehinus Antechinus stuartii, tigrasta kvola Dasyurus maculatus, tasmanijski đavo, dingo, pas Canis lupus familiaris, crvena lisica, mačka i zmije (Hoplocephalus stephensii, Tropidechis carinatus).

Cercartetus nanus nanus

 

 

 


Powered by blog.rs