Enciklopedija sisara

18 Sep, 2013

Trichosurus (Lesson, 1828) - kitnjorepi posumi

Diprotodontia — Autor sisari @ 12:48

Četkorepi posumi su članovi roda Trichosurus, roda torbara u okviru familije Phalangeridae. 

Trichosurus arnhemensis Collett, 1897

Severni četkorepi oposum naseljava severnu Australiju.

Krzno mu je sive boje, trbuh beo, a koža roze. Može rasti do 55 cm, ne uključujući rep. Za razliku od svojih srodnika i uprkos imenu, ovaj posum nema kitnjast rep. 

Pare se tokom čitave godine, bremenitost traje 17-18 dana, a mladi ostaju u torbi 4-5 meseci. Mogu živeti do 15 godina.

Hrani se nizom biljnog materijala, uključujući lišće, plodove, cveće i semenje.

Dobro su prilagođeni na seoska i gradska naselja, a u velikom broju se smatraju štetočinama. Kao i drugi posumi, veoma tolerišu ljude i mogu se hraniti iz ruke, mada su njihove kandže veoma oštre i mogu prouzrokovati infekciju ili bolest kod čoveka ako dođe do ogrebotina. Spadaju u tradicionalnu ishranu nekih australijskih urođenika.

File:Northern brushtail possum hand fed.jpgFile:Northen brushtail possum eating an apple.jpg

Trichosurus caninus (Ogilby, 1836)

Kratkouhi posum je endemit istočne Australije. Najbliži srodnik mu je planinski četkorepi posum, pa je nekad tako i klasifikovan. U divljini mogu živeti i do 17 godina. Imaju stabilne teritorije i ulažu dosta energije u podizanju potomstva.

Trichosurus cunninghami Lindenmayer, Dubach and Viggers, 2002

Planinski četkorepi posum ili južni bobak, je noćni, semi-arborealni torbar koji naseljava jugoistočnu Australiju. Nije opisivan kao posebna vrsta sve do 2002. Do tada je je smatran kospecifičnim sa prethodnom vrstom. 

T. cunninghami,kao i njegov srodnik kratkouhi posum, T. caninus, naseljvaju vlažne sklerofilne šume jugoistočne Australije. Stanovnici su nadmorskih visina viših od 300m. Bobak je torbar srednje veličine (2.5–4.5 kg).

Zahtevi za staništem i ishranom oba posuma su više specijalizovani nego kod njihovog bliskog srodnika, običnog četkorepog posuma, T. vulpecula. Zbog toga, obični četkorepi posum naseljava veći opseg staništa od bobaka. Bobak nije primećen u urbanim sredinama. Bobak je prilagođen stabilni šumskim sredinama.

Tokom dana se odmaraju u šupljinama drveća (ponekad u gustoj stelji) a noću idu u potragu. U planinskim sredinama su uglavnom zavisni od vrsta akacija. Međutim, u nizijama nisu posebno vezani ni za jedn tip vegetacije; hrane se i eukaliptusom i čajnim drvetom. Hrane se i na šumskom tlu, prizemnim biljkma , ali i gljivama.

Pokazuje mali polni dimorfizam. Pare se tokom jeseni (mart-jun). Mladi izlaze iz torbe nkon 7 meseci, a ztim ih majka nosi na leđima. I mužjaci i ženke se prvi put pare nakon druge godine života. Sistem parenja je varijbilan; neke populacije su poligamne, a neke monogamne.

Verovatno su najdugovečniji torbari.

Trichosurus johnstonii (Ramsay, 1888)

Koperov četkorepi posum se nalazi u Kvinslendu, severoistoku Australije. Naseljava ekosisteme kišnih šuma, živeći u krošnjama. Iako imaju ograničenu distribuciju, lokalno su prilično brojni. Ova populacija se često smatra podvrstom T. vulpecula.

File:Coppery Brushtail Possum (3625102158).jpg

Trichosurus vulpecula (Kerr, 1792)

Obični kitnjorepi posum je noćni, semi-arborealni torbar i najkrupniji posum. Naseljava Australiju. Postoji nekoliko podvrsta:

T. v. vulpecula
T. v. arnhemensis
T. v. eburacensis
T. v. johnsoni
T. v. fuliginosus

Imaju velike i špicaste uši. Rep je kitnjast, prilagođen za hvatanje grana, prihvatan na kraju i sa bezdlkim ventralnim delom. Kao i ostali, čisti se trećim i četvrtim prstom koji su srasli. Krzno im je debelo i vunasto, a varira u boji zavisno od podvrste. Boja krzna može biti srebrno siva, mrka, crna, crvena ili krem. Ventralni delovi su obično svetliji, a rep je obično braon ili crn. Njuška je obeležena tamnim flekama. Dužina tela iznosi 32–58 cm, repa 24–40 cm. Težine su 1.2-4.5 kg. Mužjaci su krupniji. Krzno mužjaka je i crvenkastije na ramenskom pojasu. kao i kod većine torbara, torba ženki se otvara napred. Na grudima imaju mirisne žlezde koje ispuštaju crvenkasti sekret koji boji krzno oko njih. Ovim sekretom i obeležavaju teritoriju. 

Ovaj posum je verovatno najrasprostranjeniji sisar Australije. Nalazi se u istočnim i severnim delovima kontineneta, kao i u nekim zapadnim regionima, Tasmaniji i nizu prioblnih ostrva, kao što su Ostrvo Kengur i Barrow Island. Rašireni su i na Novom Zelendu od njihove introdukcije  1840. Nalaze se u nizu staništa, kao što su šume, polusušne oblasti čak i kultivisane i urbane sredine. Najviše ih ima u šumskim staništima. Na Novom Zelandu favorizuju blizinu poljoprivrednih pšnjaka. U južnim bukovim šumama i plantažma borava su ređi. Sve u svemu, gušće su nastanjeni na Novom Zelandu nego u Australiji, verovatno zato što su u Australiji šume eukaliptusa više fragmentirane i ima više predatora. Ugrožavaju ih ljudi, tigraste kvole, psi, lisice, mačke, goani, zmije i neke sove. Na Novom Zelandu ih ugrožavaju samo ljudi i mačke. 

Može da se prilagodi brojnim vrstama vegetacije. Preferirju lišće eukaliptusa, ali jedu i cveće, izdanke, plodove i semenje. Mogu konzumirati i životinjsku materiju ko što su insekti, ptičja jaja i sitni kičmenjaci, npr pacovi. Mogu jesti tri ili četiri rzličite biljne vrste tokom potrage za hranom, za razliku od nekih drugih arborealnih torbara, kao što su koala i veliki letač, koji se fokusiraju na jednu vrstu. 

Uglavnom su solitarni, a pojedinci se drže na distanci mirisnim oznakama (uriniranje) i voklizacijom. Prave svoja gnezda u prirodnim šupljinama kao što su pukotine drveće i pećine, li koriste i prostore u krovovima kuća. Ako ponekad ponekad dele gnezdo, ipk spvju u odvojenim gnezdima. Međusobno, a i sa drugim životinjam se takmiče za gnezdilište i to doprinosi njihovoj smrtnosti. Obično nisu agresivni jedni prema drugima, obično samo zure jedno u drugo sa uspravljenim ušima. Oglašavaju se cvokotnjem, groktanjem, drečanjem, pištanjem i i krkljanjem.  

Mogu se pariti u bilo koje doba godine, al njčešće u proleće, od septemra do novembra, i tokom jeseni, od marta do maja. Parenje je promiskuitetno i nasumično; neki mužjaci dobiju nekoliko mladih u sezoni, dok druga polovina ne dobije nijedno. Bremenitost traje 16-18 dana, a rađa se smo jedno mladunče. Ono ostaje u torbi 4-5 meseci. Nakon tog ili ostaje u gnezdu ili se drži z leđe majke do semog ili devetog meseca. Ženke polno sazrevaju sa godinu dan, a mužjaci sa dve godine. Mlade ženke imaju veću stopu preživljavanja, obzirom d osnivaju svoju teritoriju u blizini majke, dok mužjaci putuju dalje u potrazi z novim gnezdom, gde nailaze na unapred utvrđene teritorije iz kojih mogu biti nasilno izbačeni. Može doći do takmičenja majke i kćerke z primarno gnezdo. U šumama gde ima mlo pogodnih mesta za gnežđenje, više se rađaju mužjaci. U divljini mogu živeti do 13 godina.

U nekim oblastima ih smatraju štetočinama. U Australiji je njihovo krzno veom cenjeno i zbog toga su se lovili. Sada su zaštićeni u kontinentalnim državama, a delimično su zaštićeni u Tasmaniji gde postoji godišnja sezona lova. Ipak dozvoljeno je njihovo zarobljavanje ako se nađu u kući, ali moraju biti pušteni nkon 24 sata. Na Novom Zelandu nema ograničenja lova, mada imaju veliku brojnost iako se godišnje ubije na hiljade. Pored toga, oni su na Novom Zelandu domaćini veoma zarazne tuberkoloze goveda. Tamo u mnogim oblastima, postoji i kontrola brojnosti ovog posuma bacanjem u vazduh visoko toksičnog 1080 (sodium monofluoroacetate), protkanog u mamcu.

Common brushtail possum on tree trunkT. v. arnhemensis  Common brushtail possum on tree trunkT. v. johnsoni

Common brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunkT. v. vulpecula

T.v. fuliginosa

Common brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunkCommon brushtail possum on tree trunk   

 



 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs