Enciklopedija sisara

Medni posum je jedini član roda Tarsipes i familije Tarsipedidae. Nema bliske srodnike. Smatra se da je jedina preživela vrsta davno izumrle grupe torbara. Iako je ograničen na mali region na jugozapadu Zapadne Australije, lokalno su česte životinje i ne izgleda da su ugrožene dokle god njihovo stanište u vresištima, žbuništima i šumama ostaje netaknuto i raznovrsno. 

Medni posum je mali torbar težine samo 7-11 g kod mužjaka, a 8-16 g kod ženki ' oko pola težine miša. Dužina tela varira od 6.5 do 9 cm. Žive 1-2 godine.  Njihova domaća imena su tait i noolbenger.

Jedan je od retkih potpuno nektarivornih sisara; imju dugu, šiljatu njušku i dug jezik sa četkastim vrhom koji prikuplja polen i nektar, kao ptice mednica i kolibri. Imaju manje zuba, a i sitnije nego što je tipično za torbare.

Cvetna raznovrsnost je posebno važna za ove posume, jer ne mogu preživeti bez celogodišnjeg snabdevanja nektarom, a za razliku od ptica nektarašica, oni ne mogu lako prelaziti velike razdaljine u potrazi za svežim zalihama. Radio praćenje je pokazalo da su mužjaci mobilniji i da prđu do 0.5 km, a koriste oblasto u proseku oko 0.8 hektara. Sva stopala su prilagođena za hvatanje, omogućvajući im brzo kretanje po drveću. Mogu koristiti i rep (koji je duži od tela) za prihvatanje.

Uglavnom su noćni, ali mogu se hraniti i tokom dana po hladnijem vremenu. Dan provode spavajući u pogodnom skloništu: pukotine u kamenju, u drveću, ili napuštenim ptičjim gnezdima. Kad nema dovoljno hrane ili po hladnom vremenu, postaju torporni (tromi) i tako čuvaju energiju.  

Parenje zavisi od raspoloživosti nektara i može se odvijati u bilo koje doba godine. Ženke su promiskuitetne, pare se sa velikim brojem mužjaka. Kompeticija je dovela do toga da mužjaci ovog posum imaju najveće testise od svih sisara, u odnosu na veličinu tela. Bremenitost traje 28 dana, a rađaju 2-4 mladunca. Na rođenju su najsitniji mladunci sisara, teže 0.005 g.Razvoj u torbi traje 60 dana, zatim borave u gnezdu dok majka traži hranu, a za nekoliko dn počinju da se drže z majčina leđa i putuju s njom. Sa 11 nedelja se odvikavaju od majke i uskoro počinju da grade svoj dom. 

Žive u malim grupama; ne više od 10 jedinki. Tokom sezone parenja ženke brane svoje mlade od mužjaka.