Enciklopedija sisara

26 Sep, 2013

Gymnobelideus - Gymnobelideus leadbeateri McCoy, 1867 - lidbiterov posum

Diprotodontia — Autor sisari @ 17:12

Lidbiterov posum je ugrožena vrsta posuma ograničenih na male predele preostalih starih šuma "planinskog pepela" (tasmanijskog ili australijskog hrasta Eucalyptus regnans) u centralnim visoravnima Viktorije (Australija), severoistočno od Melburna. To je primitivni, reliktan, neleteći petaurid, kao i jedina vrsta roda Gymnobelideus, predstavnik predačkih vrsta. Nekada je bio čest u malim obastima koje je naseljavao. Njihov zahtev za celogodišnjom izvorom hrane i dnevnim skloništem u rupama drveća, ograničava ih na vlažne sklerofilne šume mešovite starosti, sa gustim nižim krošnjama akacija. Dostupnost odgovarajućeg staništa je od ključne važnosti: šume ne trebaju biti ni previše stare ni previše mlade ( drveće treba biti šuplje).

Retko se viđaju, obzirom da su noćne životinje, brzo se kreću i okupiraju gornje spratove nekih najvisočijeg šumskog drveća na svetu. Prosečna dužina tela iznosi 33 cm, uključujući rep. Teže između 100- 170 grama. Žive u malim porodičnim kolonijama sa do 12 članova, uključujući jedan monogaman par. Parenje se odvija samo jednom godišnje, a u svakoj koloniji se rađa maksimalno 2 mladunca. Svi članovi spavaju zajedno u gnezdu načinjenom od iseckane kore u šupljini drveta, bilo gde na visini od 6-30 m iznad zemlje i obično u centru teritorije koja meri oko 3 hktara, koju aktivno brane. Društvo ovog posuma je matrijarhalnoČ svaka grupa ima dominantnu ženku koja je aktivnija u rasterivanju uljeza. Druge mlade ženke se odvikavaju od mjke pre polne zrelosti. Ženke su po prirodi gresivnije, često se upuštju u borbe, čak i sa svojim ćerkama. Zbog čestog sukobljavanja, mlade ženke su prinuđene da ranije nauste zajednicu od svoje braće. Zbog toga je i odnos mužjaka i ženki veoma visok (3:1).

Samostalni posumi imju poteškoće u preživljavanju: kada napuste svoju porodicu, sa otprilike 15 meseci, pridružuju se drugoj koloniji kao prekobrojan član ili se okupljju u osnovne grupe dok čekaju priliku da pronađu partnera.

U sumrak izlze iz gnezda i tragaju pod krošnjama, često praveći skokove sa drveta na drvo (zahtevaju kontinuiranu krošnju za kretanje). Ishrana im je omnivorna: hrane se nizom bagremovih sokova i izlučevina, kao i visokim procentom artropoda (insekti, pauci) koje nalaze u šupljim korama eukaliptusa. Biljne izlučevine čine 80% unete nergij, ali proteini artropoda su neophodni za uspešnu reprodukciju.

Rađaju se početkom zime (maj-jun) ili krjem leta (oktobar-novembar). Mladi (jedno ili dva) ostaju u torbi 80-90 dana. Mlade posebno ugrožavaju sove.  

Nalaze se u tri tipa staništa: oblasti vlažnih sklerofilnih šuma sa dominacijom "planinskog pepela" (Eucaliptus regnans), Eucalyptus nitens ("svetla guma") i alpski pepeo (Eucalyptus delegatensis) sa gustim nižim spratovima akacija; nizijske močvare u Jelingbo rezervatu; subalpske šume. 

Ugrožava ih gubitak staništa zbog seče šuma.Zakonom su zaštićeni, a i razmnožavaju ih u rezervatima. verovalo se da su izumrli nakon velikih požara 1939.

Leadbeater's possumLeadbeater's possumLeadbeater's possumLeadbeater's possumLeadbeater's possum


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs