Enciklopedija sisara

30 Sep, 2013

Petaurus Shaw, 1791 - leteće veverice

Diprotodontia — Autor sisari @ 16:41

Rod Petaurus sadrži leteće falangere, membranozne letače ili leteće veverice, grupu arborealnih torbara. Prisutni su u Australiji ili Novoj Gvineji. 

Leteći falangeri su tipično noćne, sitne životinje sa naborima opuštene kože (kožna duplikatura) koja se pruža između ekstremiteta i koja služi za prelete između drveća. Sposobni su da prelete razdaljinu preko 140 m. Osim karaktrističnih kožnih nabora, imaju krupne oči, kratko istureno lice i dug širok rep koji se koristi kao kormilo pri preletanju. 

Na svakoj nozi imaju po pet prstiju, svaki sa kandžom, osim palca na zadnjim nogama. na zadnjim nogama, drugi i treći prst su delimično sindaktilni (srasli), formirjući češalj za čišćenje. Najupečatljivija odlika im je patagijum ili membrana, koja se pruža od petog prsta prednjih do prvog prsta zadnjih nogu. kada su noge ispružene, ova membrana omogućava preletanje znatnih razdaljina. 

Svi su omnivori, a hrane se sokom drvet, smolom, nektarom, polenom i insektima kao i mednom rosom. Većina vrsta je solitarna. 

Petaurus abidi Ziegler, 1981

Severni letač ili severna torbarska veverica je endemit Papue Nove Gvineje. nalaze se u primarnim, brdsko-planinskim tropskim vlažnim šumama. Nastanjuju i ruralne vrtove u blizini šuma. Kritično je ugrožena vrsta, jer zauzimaju teritoriju manju od 100 km2, sve jedinke se nalaze u jednoj oblasti, a i opada kvalitet njihovog staništ zbog krčenja šuma i naseljavanja ljudi. Suočavaju se i sa istrebljenjem putem lova.

Težina tela meri 228-332 grama. Krzno im je svilenkasto, sivo na gornjoj polovini tela, bleđe na donjoj polovini, a ima i karakteristične pruge familije Petauridae.

Petaurus australis Shaw, 1791

Žutotrbuha torbarska veverica živi u šumama eukaliptusa istočne Australije, dopirući od severnog Kvinslenda do Viktorije. Nalaze se na nadmorskim visinama preko 700 m.

Veličine je zeca. teže oko 700 grama. Telo je dužine oko 30 cm, a rep do 48 cm. Mužjaci su krupniji. Krzno je na leđima sivobraon, a na trbuhu krem do narandžasto ili žuto. 

Postoje dve podvrste:

  • P. a. australis na jugu (lokalno česta)
  • P. a. reginae na severu Kvinslenda (retka ili ugrožena sečom šuma)

Najkrupnija je vrsta roda, a može preleteti i do 150 m. Po izgledu je slična mahagoni torbarskoj veverici, mada je malo krupnija.

Gregarne su (društvene), a dan provode u rupama drveća obloženim lišćem, koje obično dele sa drugim člnovima iste vrste. Mogu se čuti i do 500 m udaljenosti. 

Na jugu se pare u proleće,  ali u Kvinslendu tokom cele godine. Polno sazrevaju sa dve godine. Monogamni su. Dok su mladi u gnezdu, oba roditelja se brinu o njima. Žive oko 6 godina.

Yellow-bellied glider in hollow of a treeYellow-bellied glider in hollow of a treeYellow-bellied glider in hollow of a tree

Petaurus biacensis Ulmer, 1940

Biak torbarska veverica je endemit ostrva Biak, Supiori i Owi, u zapadnom regioni provincije Papua, Indonezija.

Telo meri 130-150 mm, a težina 80-100 grama.

Petaurus breviceps Waterhouse, 1839

Šećerna torbarska veverica ili mala torbarska veverica, ime je dobila po šećernoj nektarskoj ishrani. 

Ima prirodno stanište na istoku i severu Australije i raznim ostrvima u regionu, a introdukovane su i na Tasmaniju. Mogu se naći u bilo kojoj šumi sa pogodnom hranom, ali su najčešće u šumama eukaliptusa.

Telo meri 16-21 cm, rep 16-21 cm. Teže od 100-160 grama. Mužjaci su krupniji. Krzno je obično plavkasto sivo, kod nekih žuto, mrko ili albino (redak slučaj).  Crne pruge pružaju se od nosa do sredine leđa. Trbuh, grlo i grudi su krem boje.U divljini živ do 9 godina, a u zatočništvu obično do 12, maksimalna dužina u zoo vrtu bila je 17,8 godina.

Tokom zimske sezone, suše ili kišnih noći, smanjuju svoju aktivnost, tj. nastupa stanje torpora koji traje 2 do 23 sata dnevno. 

Oni su oportunisti i mogu biti i karnivori (love uglavnom guštere i sitne ptice), a jedu dosta hrane koja im je dostupna, kao što je nektar, seme akacije, polen, gljive i domaće voće.

Doba polne zrelosti varira. Mužjaci sazrevaju, sa 4-12 meseci, a ženke sa 8-12 meseci. U divljini se pare jednom ili dva puta godišnje, zavisno od klimatskih i stnišnih uslova, a više puta u zatočeništvu. Češće rađaju dva mladunca nego jedno. Bremenitost traje 15-17 dana. Mladi ostaju u torbi 60-70 dana. Žnka može postati ponovo bremenita dok su mladi još u torbi. Torbu npuštaju,  da ne razviju krzno. postaju nezavisni od majke sa dva meseca, a sa 4 meseca postaju potpuno osamostaljeni.

Vrlo su društvene životinje, žive u porodičnim grupma ili kolonijama koje broje do 7 odraslih, kao i mladih iz tekuće sezone koji odlaze čim su u stanju da dele gnezdo i brane teritoriju. oni se uključuju u društveno čišćenje, što im omogućava bolje zdrvlje i higijenu. Dominantni mužjak obeležava teritoriju i članove grupe pljuvačkom i feromonima (mirisom) koji proizvode posebne žlzde na grudima i čelu (kod mužjaka se vidi bezdlaki beleg). Uljezi koji nemaju odgovarajući miris se nasilno izbcuju iz kolonije. Svaka kolonija brni tritoriju od oko 2,5 hektara. 

Širom sveta su populrni kao gzotični kućni ljubimci. Spadaju u najčešće ilegalno prodavane životinje.Dozvoljeno je njihovo drznje u nekim australijskim državama. Populrni su u SAD-u, gde ih razmnožavaju u velikom broju, mada u nekim državma nije dozvoljeno njihovo gajenje. 

       P. b. breviceps        P. b. longicaudatus        P. b. ariel        P. b. papuanus        P. b. tafa        P. b. flavidus       P. b. biacensis

Mada P. b. tafa se smatra sinonimom P. breviceps, P. b. flavidus sinonimom P. b. papuanus, a P. b. biacensis se smatra sinonimom P. biacensis. 

Sugar glider with young attached to back Sugar glider with young attached to backSugar glider with young attached to backSugar glider with young attached to backSugar glider with young attached to backSugar glider with young attached to back

Petaurus gracilis (de Vis, 1883)

Mahagoni leteća veverica je ugrožena vrsta ograničena na mali region na obalama Kvinslenda.Naseljvaju otvorene šume sa mnogo različitog cvetjućeg drveća koje im omogućava ishrnu tokom cele godine. 

Po izgledu je veoma slična ostalim vrstama. Telo meri 26 cm, rep 34-40 cm, a teži oko 400 grama. Trbuh im je mahagoni braon boje, slično i patagijum. Postoji polni dimorfizam; mužjaci su krupniji, a ženke imaju duže repove u odnosu na telo. 

Sezona prenja je duga, traje od aprila do oktobra. Leglo broji jedno ili dvoje mladih, a obično rađaju jednom godišnj, dvaput ako izgube prvo leglo pre izlaska iz torbe. Polno sazrevaju sa 12-18 meseci. Žive 5-6 godina. 

Svaki par odraslih deli gnezdo sa svojim potomstvom iz prethodne sezone. Gnezdo se obležava i brani od drugih jedinki. Teritorija jednog para zauzima u proseku 23 hektara.
Love ih pitoni, sove, a u nekim slučajevima i feralne mačke.
Postali su ugroženi zbog gubitka staništa, oko 80% stništa je uništeno zbog podizanja plantaža šećerne trske, borova i banana, ili zbog gajenja stoke.
Mahogany glider in a rescue centreMahogany glider in a rescue centreMahogany glider in a rescue centre
Petaurus norfolcensis (Kerr, 1792)

Vrsta zauzima predeo od granice Južne Australije sa Viktorijom duž jugoistočne Australije do severnog Kvinslenda. Torbarska leteća veverica u jugoistočnoj Australiji živu u suvim sklerofilnim šumama. U Kvinslendu nseljava vlažnije eukaliptusove šume. Žive u grupama koj čin jedan mužjak, dve ženke i mladunci.

Telo im je dugo 18-23 cm, a rep 22-33 cm. Teže oko 230 grama. Leđa su im plavkasto ili braonkasto siva, a trbuh beo. Mogu preleteti do 50 m, a rep im služi kao kormilo, odnosno usmerava ih u pravcu u kom žele da se kreću. 

Sezona razmnožavanja traje od juna do januara. jedno ili dvoje mladih ostaje u torbi tri meseca. Potpuno su nezavisni sa 10 meseci. Žive 4-6 godina. Love ih psi, mačke, lisice i sove.

Squirrel glider portraitSquirrel glider portraitSquirrel glider portraitSquirrel glider portraitSquirrel glider portrait

 

 

 

 


 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs