Enciklopedija sisara

Phascogale Temminck, 1824 -

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 17:03

Faskogali su poznati i kao vambengeri. Broje dve ili ti vrste: četkorepi faskogal (Phascogale tapoatafa) i crvenorepi faskogal (Phascogale calura). Mužjaci žive samo godinu dana, umirući nakon sezone parenja.

Parenje se odvija između maja i jula. Nakon trudnoće od 30 dana rađa se oko 6 mladih. Mladi provode 6 nedelja u torbi, a zatim prelaze u gnezdo gde ostaju do dvadesete nedelje života. Ženke žive do tri godine, ali generalno produkuju samo jedno leglo. 

Phascogale calura Gould, 1844

Crvenorepi faskogal ili crvenorepi vambenger nalazi se u centralnoj i zapadnoj Australiji. Blisko je srodan četkorepom faskogalu, ali je sitniji i braonkastije boje. Mužjaci u zatočeništvu mogu živeti do tri godine. kao arborealna vrsta, ovaj faskogal ima varijabilnu ishranu, a hrani se insektima i paucima, ali i sitnim pticama i sitnim sisarima, posebno kućnim miševima (Mus musculus); ne piju vodu, jer je dobijaju putem ishrane. 

Nekada su bili rasprostranjeni po centralnoj i zapadnoj Australiji, a sada su ograničeni na jug Zapadne Australije i klasifikuju se kao skoro ugroženi na IUCN crvenoj listi. Naseljavaju gustu i visoku vegetaciju, a izgleda da preferiraju one koje sadrže Eucalyptus wandooAllocasuarina huegeliana, obzirom da su otporni na fluoroacetat koji produkuju ove biljke, a koji je smrtonosan za stoku. Većina životinja, čije je prirodno stanište u Australiji, otporna je na fluoroacetat, ali introdukovane vrste, kao crvena lisica (Vulpes vulpes), nisu otporne.

P. pirata

Severni četkorepi faskogal je endemit severne Australije. Ranjiva vrsta. Po nekim autorima smatra se podvrstom  Phascogale tapoatafa pirata.

 

Northern brush-tailed phascogale grooming on a log
Female northern brush-tailed phascogale in a tree
Female northern brush-tailed phascogale hanging from a branch

 

Phascogale tapoatafa (Meyer, 1793)

Četkorepi faskogal, poznat i kao tuan, obični vambenger ili crnorepi faskogal, veličine je pacova i karakteriše se premenom crnih svilenkastih dlaka na kraju repa.

Postoje dve podvrste:  

Široko su ali fragmentirano rasprostranjeni po svim državama Australije, uključujući i Tasmaniju. Kao rezultat uništavanja staništa i predatorstva od crvenih lisica i feralnih mačaka, veruje se da su nestali sa polovine prvobitnog staništa. Vrsta se smatra veoma ranjivom do lokalno izumrlom. na IUCN listi se klasifikuje kao skoro ugrožena jer je zaštićena australijskim zakonom.

Osim insekata, paukova i sitnih kičmenjaka, hrani se i nektarom.

Pare se između juna i avgusta. Mužjaci ne dožive godinu dana života, ali oni u zatočeništvu mogu doživeti tri godine. Ženke se gnezde u šupljinama drveća, a leglo im broji 7-8 mladih koji ostaju u gnezdu 5 meseci.

(zeleno — Phascogale tapoatafa tapoatafa, braon — Phascogale tapoatafa pirata)

 

Brush-tailed phascogale on a rock
Brush-tailed phascogale on a tree trunk

 


Powered by blog.rs