Enciklopedija sisara

Diprotodontia Owen, 1866

Diprotodontia — Autor sisari @ 16:26

Diprotodontia (Grčki: διπρωτός diprotos, što znači "dva prednja" i οδοντος odontos što znači "zubi") su veliki red od oko 120 torbarskih sisara uključujući kengure, valabije, posume, koalu, vombata i mnoge druge.

Skoro svi članovi su herbivori. Ima nesto malo insektivora i omnivora, ali su oni verovatno potekli od herbivora.

Diprotodonti su ograničeni na Australiju. Najstariji poznati fosili datiraju iz kasnog oligocena (pre oko 28-23 miliona godina). 

Dve ključne anatomske karakteristike identifikuju diprotodonte. Članovi roda su prvenstveno "diprotodontni" (u značenju "dva zuba"): imaju par velikih, okrenutih nadole, incisiva (sekutića) na donjoj vilici, što je zajednička karakteristika mnogih ranih sisara. Diprotodontna vilica je kratka, obično sa tri para gornjih incisiva (vombati, kao glodari imaju samo jedan par), i nema donjih kanina. Druga bitna karakteristika je "sindaktilija", spajanje drugog i trećeg prsta stopala do osnove kandži, što ostavlja kandže međusobno razdvojene. Peti prst je obično odsutan, a četvrti je često veoma izdužen.

Do skoro je red deljen na dva podreda: Vombatiformes koji uključuje vombate i koalu i Phalangerida koji ubraja sve ostale familije. Kirsch et al. (1997) su podelili familije u tri podreda. Šest familija Phalangeriformes grupisane su u dve nadfamilije.

Red DIPROTODONTIA

  • Podred Vombatiformes
    • Familija Phscolrctidae: koala 
    • Familija Vombatidae: vombati 
  • Podred Phalangeriformes 
    • Nadfamilija Phalangeroidea
      • Familja Phalangeridae
      • Familija Burramyidae
    • Nadfamilija Petauroidea
      • Familija Tarsipedidae
      • Familija Petauridae 
      • Familija Pseudocheridae 
      • Familija Acrobatidae
  • Podred Macropodiformes
    • Familija Macropodidae 
    • Familija Potoroidae 
    • Familija Hypsiprymnodontidae

 

 


Phascolarctidae Owen, 1839 - Phascolarctos Blainville, 1816 - Phascolarctos cinereus (Goldfuss, 1817) - koala

Diprotodontia — Autor sisari @ 17:35

Phascolarctidae (Phasco - torba, larct- od grčkog arctos u prevodu medved) je familija torbara reda Diprotodontia, koja uključuje samo jednu vrstu, koalu. Najbliži srodnici ovoj familiji su vombati. Najverovatnije obe familije imaju istog pretka od kog su nastale u kenozoiku. 

Phascolarctos cinereus (Goldfuss, 1817)

Koala je australijski torbar biljojed i jedini živi predstavnik familije. 

Naseljava obalska područja istočne i južne Australije. 

Opisane su tri podvrste. Jedinke koje žive na jugu gde je hladnija klima su krupnije. Viktorijanska koala (P. cinereus victor) ima duže i deblje krzno sa svetlijim čokoladno-braon nijansama na leđima i podlakticama i raščupane bele uši. Mužjaci ovih koala teže 12 kg, dok su ženke nešto manje, 8.5 kg. S druge strane, u suptropskim i tropskim predelima Kvinslenda, koale P. cinereus adustus, su manje (mužjaci teže 6.5 kg, а ženke samo 5 kg), svetlije su i imaju sivu, prljavu boju krzna koje je tanje i kraće od južnijih koala. Treća podvrsta naseljava Novi Južni Vels (P. cinereus cinereus). Fosili koala su relativno retki, ali neki nađeni u severnoj Australiji su stari oko 20 miliona godina.

 

Spoljašnji izgled je najsličniji izgledu vombata, ali koala ima deblje, raskošnije krzno, mnogo veće uši, duže udove koji su opremljeni velikim, oštrim kandžama prilagođenim za penjanje po drveću. Koala je jedna od malobrojnih vrsta sisara koji imaju otisak prstiju; zapravo otisak prstiju koala je osobito sličan otisku prstiju čoveka. 

Mozk koale je neobično malih dimenzija; oko 40 % kranijalne šupljine ispunjeno je tečnošću. 

Generalno je tiha i mirna životinja, ali mužjaci proizvode veoma glasne oglašavajuće zvuke u vreme sezone parenja koji se mogu čuti sa daljine od skoro jednog kilometra. Ne postoje tačne informacije o životnom veku koala, ali se zna da koale u zatočeništvu žive i do 15 godina; s tim da ženke mogu poživeti i do 20,  a mužjaci do 13 godina. 

Ženke stiču polnu zrelost sa 2 do 3 godine, a mužjaci sa 3 do 4 godina. Ako je zdrava, ženka može na svet da donese po jedno mladunče svake godine za otprilike 12 godina. Bremenitost traje 35 dana i veoma retko se rađaju dva mladunčeta. Parenje traje od decembra do marta, tj. za vreme leta. 

Kada se mladunče rodi, veličine je zrna pasulja, dopuzi do stomaka majke u torbu. U torbi provodi oko 6 meseci. Nakon oko 22 nedelje otvara oči i počinje izvirivati iz torbe. U tom razdoblju mu kao dodatna hrana služi smjesa koju nazivaju "pap" i zapravo je naročita vrsta izmeta koju majka izlučuje upravo u tu svrhu. U toj smesi su bakterije neophodne mladuncu za probavu čvrste hrane. Ovo je najopasnije razdoblje u razvoju mladunca, jer ne uspevaju svi prebroditi taj prelaz s majčinog mleka na otrovnu hranu. Beba koala sa majkom ostje narednih 3 meseci držeći se za njena leđa i hraneći se mekim delovima lišća. Mladi koale ostaju sa svojim majkama sve do dolaska na svet novog mladunca, kada ga majka otera. Ako se dogodi da majka nema novog mladunca, dozvoljava ranijem mladuncu da ostane uz nju do dobi od oko 3 godine. Mladi mužjaci često ostaju u majčinom dometu dok ne napune dve ili tri godine. 

Koala.jpg

Koala skoro ceo svoj životni vek provede na drveću eukaliptusa. Kao i vombti i lenjivci, koale imaju spor metabolizam za sisare (što čuva energiju), spavajući i po 19 sati dnevno u rakljama drveta.  Ove životinje od svojih 5 aktivnih sati dnevno provede 3 sata jedući, u bilo koj doba dana, obično noću. Prosečna koala pojede 500 grama lišća eukaliptusa dnevno. Koale ponkad jedu zemlju, koru drveta i šljunak da bi lakše svarile hranu. Hrana se vari nrednih 100 sati. Postoji više faktora koji određuju kojim će lišćem, od 800 vrsta drveća eukaliptusa, koala da se hrani. Kod odabira listova, daje prednost starijim, jer sadrže manjeotrova od mladih listova. U određenoj meri podnosi taj otrov, no njegova visoka koncentracija može i za njega biti opasna. Silaze sa drveta vrlo retko, najčešće samo da promeni stablo jer je na dotadašnjem pojela svo lišće.  Tečnost dobija iz lišća i zato retko pije vodu. 

Koala climbing tree.jpg

Koale su se lovile skoro do istrebljenja u ranim godinama 20.veka, uglavnom zbog krzna. Koale zahtevaju velike površine zdravih i poveznih šumskih oblasti, prelazeći velike razdaljine između drveća. Neprekidan rast stanovništva obalnih delova kontinenta ne prestaje da krči te šume. Ostale opasnosti dolaze od šumskih i domaćih životinja, saobrćaja i zaraza.

Koale nastanjuju četiri države u Australiji: u Kvinslendu su česte i najmanje zabrinjavajuće životinjske vrste; u Novom Južnom Velsu su popisane kao ugrožene; u Južnoj Australiji su retke, dok se populacijau Viktoriji smatra naprednom i u velikom broju. Glavna poteškoća pri držanju koala u rezervatima ili u zoološkim vrtovima izvan Australije sastoji se u pronalasku dovoljnih količina eukaliptusovog lišća prave vrste.

Phascolarctos cinereus adustus

Phascolarctos cinereus cinereus

Phascolarctos cinereus victor

Koala female with joey Koala joey on its motherKoala joey with motherKoala joey feeding on eucalyptus leavesFemale koala with joeyYoung koalas playing on a branchKoalaKoala on the groundKoala eating eucalyptus leavesKoala climbing treeKoala sleeping in branchesKoala with brown-headed honeyeater plucking fur for its nest

 

 

 


Powered by blog.rs