Enciklopedija sisara

Notoryctemorphia Kirsch, in Hunsaker, 1977 - Notoryctidae Ogilby, 1892 - Notoryctes Stirling, 1891 - torbarske krtice

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 16:47

Torbarske krtice su familija (Notoryctidae) torbara reda Notoryctemorphia, a uključuju samo dve vrste:

  • Notoryctes typhlops (južna torbarsa krtica, poznata kao itjaritjari)
  • Notoryctes curinus (severna torbarska krtica, poznata kao kakaratul)

To su neobični sisari pustinja Zapadne Australije.

Veći deo vremena provode u zemljištu, izlazeći na površinu samo ponekad, verovatno njčešće nakon kiše. Slepe su, oči su im redukovane na zakržljala sočiva ispod kože, nemaju spoljašnje uši, samo par sitnih rupa skrivenih ispod guste dlake. Ne kopaju prmanentne jame, već zatrpavaju tunele za sobom.

Glava je konusnog oblika, sa kožastim štitom preko njuške, telo je cevasto, a rep je kratki, bezdlaki patrljak. Dužine su između 12 i 16 cm, težine 40 do 60 grama, a pokriveni kratkom, veoma bledo krem do belom dlakom, prelivnom zlatnim sjajem. Torba im je okrenuta unazad, tako da se ne puni peskom, a sadrži dve dojke, tako da ova životinja nema više od dva mladunca po leglu.

Udovi su im veoma kratki, sa redukovanim prstima. Prednje stope imaju dve velike, široke kandže na trećem i četvrtom prstu, koje se koriste za kopanje zemlje pred životinjom. Zadnje stope su široke i nose tri male kandže; ove stope se koriste za guranje zemlje iza životinje dok kopa. Jedinstvna karakteristika za ovu životinju su srasli vratni pršljenovi koji daju veću čvrstinu glavi tokom kopanja.

Torbarske krtice pružaju izuzetan primer konvergentne evolucije, s krticama generalno,  delimično i sa zlatnim krticama Afrike. Iako su povezane s drugim krticama u tome da su sve sisari, spoljašnja sličnost je izuzetan odraz sličnih evolucionih puteva koji su usledili.

One su insektivorne, hrane se uglavnom larvama buba i gusenicama moljaca. Zubi im imaju pojednostavljenu strukturu, ali je zubna formula slična drugim torbarima.

Članovi ovog reda nastali su pre oko 20 miliona godina. 

Notoryctes typhlops (Stirling, 1889)

Južna torbarska krtica se nalazi na jugozapadu Australije.

Hrani se crvima i larvama. Nije poznato da li piju vodu, ali obzirom na učestalost kiše, verovatno je ne piju.

Obzirom da žive u zemljišti malo se zn o njihovom ponašanju, ugroženosti, a areal je poznat samo iz viđanja u raštrkanim područjima. Nakon hvatanja u zatočeništvu jedva da prežive mesec dana. 

Ponekad se kreće iznad zemlje, ali retko i samo nekoliko metara pre nego što se ponovo ukopa. Ovo češće čine nakon kiše ili tokom hladnije sezone. Zatočene životinje se hrane nad zemljom. Povremeno se zabeleži njihovo iznenadno spavanje na površini i do nekoliko sati, dok se ne uznemire. Iznad zemlje se kreću na vijugav način; koristeći prednje noge da prevlači telo po pesku, a zadnje da se odguruje napred. Aktivne su na 20-100 cm dubine zemljišta. 

Zabeleženo je da se hranei odraslim insektima, semenjem i gušterima.

Southern marsupial mole eating a centipedeSouthern marsupial mole eating a gecko

Notoryctes caurinus Thomas, 1920

Severna torbarska krtica ili severozapadna torbarska krtica naseljava vrele pustinje. Krzno joj je žute boje. Hrani se larvama i lutkama insekata.

 

 

 

 

 

 


Powered by blog.rs