Enciklopedija sisara

22 Avg, 2013

Thylacomyidae Bensley, 1903 - Macrotis Reid, 1837 - bilbi

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 21:46

Bilbi su omnivorni torbari, stanovnici pustinja. Pre kolonizacije Australije, postojale su dve vrste. Jedna vrsta je izumrla tokom 1950-ih; druga je ugrožena. 

Bilbi na aboridžinskom jeziku označava dugonosog pacova.

File:Easter Bilby.jpg

Bilbi imaju karakterističnu dugu bandikut njušku i veoma duge uši. Mere između 29–55 cm dužine. U poređenju s bandikutima, imaju duži rep, veće uši i nežnije, svilenkasto krzno. Veličina njihovih ušiju omogućava im dobar sluh. Oni su noćni omnivori koji ne piju vodu, jer svu potrebnu tečnost dobijaju iz hrane, koja uključuje insekte i njihove larve, pauke, pupoljke, plodove, gljive i veoma sitne životinje. Veći deo hrane nalazi se iskopavanjem ili grebanjem zemlje, pri tom koristeći veoma dug jezik. 

File:Bilby at Sydney Wildlife World.jpg

Za razliku od bandikuta, oni su odlični kopači i grade prostrane tunelske sisteme svojim snažnim prednjim nogama i dobro razvijenim kandžama. Bilbi obično pravi niz jama u okviru svoje teritorije, do desetak, i kreće se između njih, koristeći ih za sklonište i od predatora i od dnevne vrućine. Torba ženki se otvara nazad, što sprečava da se torba naupuni zemljom pri kopanju.

Imaju veoma kratak period trudnoće, oko 12-14 dana, skoro najkraće među sisarima.

Postali su ugroženi zbog gubitka i promene staništa, kao i zbog kompeticije sa drugim životinjama. 

Macrotis lagotis Reid, 1837

Veliki bilbi, ili samo bilbi, obzirom da je mali bilbi izumro, naziva se još i zekouhi bandikut, dalgajt ili pinki. Žive u sušnim oblastima centralne Australije. Areal i populacija bilbija opadaju.

Nekada su bili rašireni po aridnim, semiaridnim i relativno plodnim oblastima, a sada ograničeni na sušne regione. Preferiraju staništa sa busenastom travom i žbunastim akacijama.

Težine su izmežu 1 do 2.4 kg; mada mužjaci u zatočeništvu mogu težiti i do 3.7 kg. Ženka su sitnije i teže između 0.8 do 1.1 kg. Imaju odlično čulo mirisa i sluha. krzno im je plavsivo sa šarama. Rep je crn i beo.

U zatočeništvu, bilbi obično žive barem 5 godina, a neke jedinke dožive i desetu godinu. Međutim, u divljini retko koji žive duže od godinu dana. Ženke su reproduktivno aktivne sa 6 meseci i mogu se razmnožavati tokom cele godine ako su uslov povoljni. Imaju 8 dojki. Leglo broji 1-3 mladih, a ženke mogu proizvesti do 4 legla tokom godine. Mladi napuštaju torbu nakon 70-75 dana i ostaju u jami dve tri nedelje pre nego što se osamostale. 

Macrotis lagotis cambrica

Macrotis lagotis lagotis

Female greater bilby carrying newborn in pouch Greater bilby Greater bilby lateral viewGreater bilby eating insect preyGreater bilby standing on hind legsGreater bilby holes in the desertGreater bilby, release of study animalGreater bilby road sign to warn motorists

Macrotis leucura Thomas, 1887

Mali bilbi, poznat i kao jalara, mali zekouhi bandikut ili belorepi zekouhi bandikut. Bio je veličine mladog zeca i živeo je u pustinjama Centralne Australije. Veruje se da je izumro još od pedesetih godina prošlog veka. 

Bio je torbar srednje veličine sa masom tela od 300 do 450 grama. Boja krzna bila je od blede žućkasto braon do sivo braon sa belim ili žućkasto belim krznom na trbuhu, sa belim nogama i repom. 

Opadanje brojnosti i njegovo konačno izumiranje pripisuju se različitim faktorima. Introdukcija stranih predatora kao što su domaće mačke i lisica, lov od strane rođenih Australijanaca zbog hrane, kompeticija sa zečevima, degradacija staništa doveli su do izumiranja vrste. Mešutim, obzirom da je vegetacija većeg dela njihovog nekadašnjeg areala ostala netaknuta, a još sa malo dokaza o prisustvu ispaše stoke i zečeva, ukazuje da su glavni krivci za njihovo izumiranje mačke i lisice. 

 


 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs