Enciklopedija sisara

Marmosops Matschie, 1916 - vitki oposumi

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 12:48

Rod Marmosops tretiran je kao podrod roda Marmosa sve do 1989. Oba roda slična su po izgledu uključujući veličinu i druge spoljašnje odlike. medjutim ove dve grupe razlikuju se po izgledu krzna, lobanji i dentaciji.  Rod  Marmosops često se meša i sa rodom Gracilinanus, ali se od njih razlikuju po uređenju prstiju i još nekim odlikama.

Zbog svog izgleda nazivaju se i vitki oposumi. M. noctivagus je najkrupnija, a M. bishopi najsitnija vrsta roda. Ovi oposumi su uglavnom nokturalni i žive na zemlji. Mnoge ženke ovog roda ekstremno su teritorijalne i brane svoju teritoriju, pogotovo u prisustvu mladih.

Glavno stanište su im neotropske vlažne šume koje se prostiru od Paname do juga Brazila i Bolivije. Preferiraju život na tlu šume. Često se kriju u gustom spletu vegetacije. Pod velikim su uticajem kiše i predatorije, pa tokom nekih sezona često migriraju. 

Ishrana se sastoji od različitih komponenti: plodovi, artropoda (insekti, pauci), cvetovi i sitni kičmenjaci. neke vrste se hrane i puževima. Svaka vrsta ima malo drugačiju ishranu zavisno od njihovog staništa i onoga što im je na njemu dostupno od hrane.

Rod Marmosops uključuje sledeće vrste:  

Marmosops bishopi (Pine, 1981)

Biskupov vitki oposum je sitan arborealan oposum koji se nalazi u Brazilu, Peruu i Boliviji.  

Marmosops cracens Handley & Gordon, 1979

Uskoglavi vitki oposum je endemit Venecuele.Skoro su izumrli pe 40 godina. Sada nema dovoljno podataka o njihovoj ugroženosti, mada kažu da ga je vidjalo 1/420 ljudi u toj oblasti.

Marmosops creightoni Voss, Tarifa & Yensen, 2004

Kreigtonov vitki oposum ili Vosov vitki oposum poznat je samo u dolini reke Rio Zongo u Boliviji, gde živi u andskim vlažnim planinskim šumama na nadmorskim visinama između 1800 i 3000 m.

Marmosops fuscatus (Thomas, 1896)

Mračni vitki oposum nalazi se u Kolumbiji, trinidadu i Tobagu i Venecueli. Ugrožen je gubitkom staništa.

Marmosops handleyi (Pine, 1981)

Hendlijev vitki oposum je endemit Kolumbije. Kritično je ugrožena vrsta. 

Marmosops impavidus (Tschudi, 1844)

Čudijev vitki oposum se nalazi u Boliviji, Brazilu, Kolumbiji, Ekvadoru, Paragvaju, Peruu i Venecueli.

Marmosops incanus (Lund, 1841)

Sivi vitki oposum nalazi se u Brazilu. Razmnozavaju se od oktobra do decembra. Pokazuju semelpatitet (imaju samo jedan reproduktivan ciklus), što je neobično za sisare. 

File:Marmosops incanus.jpg

Marmosops invictus Goldman, 1912

Panamski vitki oposum, poznat i kao škrljičasti vitki mišoliki oposum je endemit paname, gde se nalazi u tropskim kišnim šumama na nadmorskim visinama od 500 do 1500 m. Uglavnom su terestični, hrane se biljkama i insektima.

Marmosops juninensis (Tate, 1931)

Juninski vitki oposum poznat je iz doline reke Rio Chanchamayo, Peru, gde živi u andskim planinskim šumama na nadmorskim visinama između 1460 i 2200 m. Vrsta je ranjiva, ugrožena destrukcijom đumskih staništa, obzirom da se uvećava kultivacija regiona.

Marmosops neblina Gardner, 1990

Neblina vitki oposum  se nalazi u Brazilu, Ekvadoru, Venecueli, a možda i u Peruu. 

Marmosops noctivagus (Tschudi, 1845)

Belotrbuhi vitki oposum nalazi se u Boliviji, brazilu, Ekvadoru i Peruu. Sinonim je M. dorothea

 

 

Marmosops dorothea (Thomas, 1911)

Dorotin vitki oposumnalazi se u Brazilu i Kolumbiji. Ugrožava ih gubitak staništa.

nedavna istraživanja sugestiraju da je M. dorothea sinonim M. noctivagus. S druge strane,  M. ocellatus, mlađi sinonim M. dorothea, može biti prava zasebna vrsta. 

Marmosops parvidens (Tate, 1931)

Nežni vitki oposum javlja se u Francuskoj Gvajani, Gujani, Gvajani, Surinamu i pored venecije i Brazila. Vrsta se javlja u primarnim tropskim kišnim šumama na nadmorskim visinama do 2000 m. Delimično su arborealni, a hrane se insektima i plodovima. 

Marmosops paulensis Tate, 1931

Brazilski vitki oposum nalazi se u vlažnim planinskim šumama atlanskog regiona na jugoistoku Brazila. Izgleda da im je reprodukcija potpuno semelparna (pare se samo jednom u toku života, nakon prvog razmnožavanja i odgajivanja mladih umiru), što je neobično za sisare.Pare se od septembra do marta. Mužjaci umiru nedugo posle parenja, a ženke nakon odvikavanja mladih.

Marmosops pinheiroi Pine, 1981

Pineirov vitki oposum se nalazi u Brazilu, Francuskoj Gvajani, Gujani, Surinamu i Venecueli. 


Metachirus Burmeister, 1854 - Metachirus nudicaudatus (É. Geoffroy, 1803) - smeđi četvorooki oposum

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 16:03

Smeđi četvorooki oposum se javlja u različitim šumskim staništima od Nikaragve do Paragvaja i severne Argentine, od nivoa mora do 1500 m nadmorske visine. Jedina je vrsta roda Metachirus, mada molekularne filogenetske studije sugestiraju da je treba podeliti u nekoliko vrsta. 

Ne poseduju torbu. nazivaju ih četvorookim zbog belega iznad oka. Noćna, solitarna, strogo terestična i omnivorna životinja, hrani se plodovima i sitnim beskičmenjacima i kičmenjacima.

Pravi gnezda od grančica i lišća na granama ili ispod kamenja i trupaca. Leglo broji 1-9 mladih.

 


Powered by blog.rs