Enciklopedija sisara

Dasyuridae Goldfuss, 1820

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 16:09

Dasyuridae su familija torbara sa prirodnim staništem u Australiji i Novoj Gvineji. Po nekim klasifikacijama boji od 61 do 71 vrste svrstane u 15-20 rodova. Mnogi članovi ove porodice su mali i nalik miševima, ali ima i onih veličine mačke i nalik su placentalnim karnivorima kao što su mungosi ili lasicama. Najmanja vrsta, pilbarski ningaj, meri 4.6 do 5.7 cm dužine, a teži samo 2–9 grams, dok najkrupnija vrsta, tasmanijski đavo, meri 57–65 cm dužine i teži oko 6–8 kg. Nalaze se u širokom nizu staništa, uključujući livade, šume, planine, a neke vrste su arborealne ili semiakvatične. 

 

 

Mnoge odlike ove familije smatraju se primitivnim, što zanači da predstavljaju odlike najranijih torbara, od kojih su kasnije nastale druge vrste torbara, kao što su kenguri i bandikuti. Na primer, svi prsti su im razdvojeni, dok su kod mnogih torbara drugi i treći prst srasli. Mnogim vrstama nedostaje kompletna torba, umesto toga oni imaju jednostavan nabor kože koji okružuje sise i omogućava zaštitu mladih u razvoju. Dentacija se takođe smatra primitivnom.  

Primarno su insektivorni, ali se hrane i sitnim gušterima, plodovima i cvetovima. jedan od nekoliko izuzetaka od ovog pravila je tasmanijski đavo, koji se uglavnom hrani lešinama kičmenjaka.

 

 

Trudnoća traje 12–16 dana, a rađa se 2-12 mladih, zavisno do vrste. Manej vrste se pare barem dva puta godišnje, a krupnije samo jednom. Mladi dunanti se odvikavaju od majke nakon 60-70 dana, ali kuole nakon 8-9 meseci. Većina dostiže polnu zrelos nakon godinu dana, osim kuola i tasmanijskog đavola kojima je potrebno do dve godine.

Adulti su tipično solitarni ili se kreću u malim grupama od dve do tri jedinke. 

Klasifikacija:


Dasycercus Peters, 1875 - mulgare

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 16:46

Mulgare predstavljaju dve vrste roda Dasycercus. To su torbarski mesojedi blisko srodni tasmanijskom đavolu i kuolama. Žive u pustinjama i bodljikavim žbunovima centralne Australije. Dužina tela meri 12.5–22 cm, sa repom 7–13 cm dužine. Nokturalni su, mad ase ponekad sunčaju na ulazu jama u kojima stanuju. Pretenduju mesta koja su u senci. Njihovi bubrezi su veoma razvijeni da ekskretuju ekstremno koncentrovan urin i sačuvaju vodu, jer je ove zivotinje ne piju. Hrane se najčešće insektima, ali i gušterima i novorođenim zmijama. Pare se od juna do septembra i leglo im broji 6-7 mladih. Torba se sastoji od dva bočna nabora kože.

Dasycercus blythi Waite, 1904

Četkorepa mulgara (sinonim D. hilleri) za razliku od druge vrste ima šest sisa. Telo meri 15 cm, a rep 9 cm. teški su preko 100 grama.  Mužjaci su krupniji.

Dasycercus cristicauda (Krefft, 1867)

Krestorepa mulgara, zvana i ampurta, naizgled liči na placentalnog pacova.Za razliku od prethodne vrste ima 8 sisa.


Crest-tailed mulgara peeking out of shelter
Crest-tailed mulgara on sand
Two crest-tailed mulgaras manipulating food in hands and eating cricket
Crest-tailed mulgara feeding on plague locust

Powered by blog.rs