Enciklopedija sisara

Zaglossus attenboroughi Flannery & Groves, 1998 - ser Davidova dugonosa ehidna

Monotremata — Autor sisari @ 16:31

Ser Davidova dugonosa ehidna jedna je od tri vrste  roda Zaglossus koje se javljaju u Novoj Gvineji. Žive u Ciklops planinama u Papui, indonežanskoj provinciji. 

Najmanji je član roda, po veličini bliža kratkonosoj ehidni nego ostalim članovima roda. Mužjaci su krupniji, a od ženki se mogu razlikovati i po bodlji na zadnjim nogama. Nije socijalna životinja i nalazi se sa svojom vrstom samo jenom godišnje; u julu,  za vreme parenja. Ženke polažu jaja nakon osam dana, a mladi ostaju u majčinoj torbi oko osam nedelja ili dok im se ne razviju bodlje.

Aktivne su u sumrak. Kada su ugrožene sklupčavaju se u loptu kao ježevi. Teže između 5 i 10 kilograma. Nalaze se po celoj Novoj Gvineji, najčešće u planinskim regionima. 

 Areal vrste

Krutično su ugrožena vrsta. Ugrožene su lovom i gubitkom staništa. Ishrana im se sastoji od zemljanih crva, termita, larvi insekata i mrava. 

 


Zaglossus bartoni (Thomas, 1907) - istočna dugonosa ehidna

Monotremata — Autor sisari @ 16:56

Poznata i kao bartonova ehidna, istočna ehidna uglavnom se nalazi u Papui Novoj Gvineji na nadmorskim visinama od 2,000 do 3,000 metra.

Razlikuje se od drugih članova roda po broju kandži na prednjim i zadnjim stopalima; ima pet kandži na prednjim i četiri na zadnjim stopalima. Težina varira izmedju 5 i 10 kg; dužina 60 do 100 cm; nema rep. Ima gusto, crno krzno. Vrsta je najkrupniji monotremat i sporo se kreće. Takođe se uvija u loptu u odbrani. 

Kritično ugrožena vrsta. 

  Areal vrste

Identifikovane su četiri podvrste:

  • Z. bartoni bartoni
  • Z. bartoni clunius
  • Z. bartoni smeenki
  • Z. bartoni diamondi

Populacije svake podvrste geografski su izolovane. Podvrste se prvenstveno razlikuju po veličini tela.

 

 

 

 


Zaglossus bruijni (Peters and Doria, 1876) - zapadna dugonosa ehidna

Monotremata — Autor sisari @ 17:10

Zapadna dugonosa ehidna naseljava Novu Gvineju na visinama od 1,300 do 4,000 metra; odsutna je na južnim nizijama i severnoj obali. Stanižta su im alpski pašnjaci, utrine i vlažne planinske šume.

 

 

Hrane se zemljanim crvima. Dostiže težinu do 16.5 kilograma; njuška je veća i upravljena nadole. Bodlje su skoro neraspoznatljive od dugog krzna. Razlikuje se od drugih članova roda po broju kandži na prednjim i zadnjim stopalima; tri (retko četiri). Najkrupniji je monotremat. 

  Areal vrste

Kritično je ugrožena vrsta. 

 

 

 

Captive long-beaked echidna Zaglossus bruijnii walking

 


Marsupialia Illiger, 1811.

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 20:27

Torbari (Marsupialia) su takson razreda sisara koji se u tradicionalnoj sistematici, zajedno s višim sisarima svrstava u podrazred Theria. Od viših sisara (Eutheria) se razlikuju jer mladunče napušta majčino telo u vrlo ranom, embrionalnom stadijumu, a dalje raste najčešće u majčinoj torbi. Danas na području Australije i delova Okeanije, pa i u Americi živi oko 320 vrsta torbara, što je 6% svih recentnih vrsta sisara.

 

женка источног сивог кенгура са младунцем

 

  Novorođenče kengura u majčinoj torbi

Građa organa za razmožavanje kod torbara se razlikuje od onog kod viših sisara. Torbari imaju dvostruke polne organe. Tako ženke imaju dve materice i dve vagine, a mužjaci jedan rascepljeni ili dvostruki penis. 

Torba (Marsupium) postoji kod mnogih, ali ne i kod svih vrsta ove grupe životinja. Neki imaju stalnu torbu, kod drugih se razvija samo u razdoblju podizanja mladunaca, dok je neke vrste uopšte nemaju. Kod njih se mladunci skrivaju u kožnim naborima koji su u stvari zakržljali ostaci torbe, ili krznu majke. Otvor torbe je različit. Tako kenguri koji se kreću skakanjem, imaju torbu otvorenu odozgo, prema napred, dok mnoge druge vrste koje hodaju ili se penju imaju otvor torbe na donjoj strani, otvorenu prema natrag. Torbu imaju ženke, ali kod jedne vrste koja živi u vodi (Chironectes minimus) i mužjaci imaju torbu. U njoj kod plivanja i brzog trčanja smještaju skrotum.

Torbari pokazuju velike razlike u građi tela što pokazuje adaptaciju velikom broju različitih životnih sredina. Tako je veliki crveni kengur visok i do 1,80 a težak oko 90 kilograma, pri čemu je značajno manji i lakši od nekih vrsta izumrlog roda Diprotodon. Najmanji pripadnici ovog podrazreda su Planigale, koji često dosegnu dužinu tela samo do 5 centimetara, i težinu od 5 grama.

Torbari nastanjuju Australiji i Ameriku, i podrručja oko Australije. U Americi većina živi na području Južne, a samo neke vrste u Srednjoj Americi. Jedina vrsta koja nastanjuje Severnu Ameriku je severni oposum. Najveći broj vrsta živi u Australiji i Novoj Gvineji. Pored toga, žive i u istočnim delovima Indonezije, istočno od Sulavesija i Moluka, a zapadna granica rasprostranjenosti im je Velesova linija. 

Torbari su naselili najrazličitija staništa. Mogu se naći u šumama, na travnjacima, u brdovitim krajevima a i u pustinjama. Jedva poneka vrsta prilagodila se životu u vodi. To je uspelo samo vrstama Chironectos minimus i u manjoj meri Lutreolina crassicaudata. Razvili su plivaće kožice a torbe im se vodonepropusno zatvaraju. Mnoge vrste žive na drveću, dok drugi žive isključivo na tlu.

Jednako kao što su im različite sredine u kojima žive, torbari se razlikuju i načinom života, tako da se jedva može reći nešto uopšteno što bi u tom smislu vredelo za sve. Neke su vrste dnevne, druge noćne životinje, a treće su aktivne u sumrak, neke su samotnjaci, a druge žive u skupinama. U poređenju sa višim sisarima manje su socijalizirani. Mnoge vrste su samotnjaci ili žive u labavim grupama bez trajnih socijalnih struktura; grupe s kompleksno razvijenim međusobnim odnosima nadređenosti i podređenosti su vrlo retke.

 Koala climbing tree.jpg

Značajno su im različite i prehrambene navike. Postoje isključivi biljojedi, svaštojedi ali i mesojedi. 

Pored već navedenih razlika u građi polnih organa, od viših sisara se razlikuju i u načinu razmnožavanja. Većina vrsta nema pravu placentu, zbog nedostatka trofoblasta ne stvara se imunološka prepreka između majke i ploda, pa trudnoća mora da se završi pre nego što imunološki sistem majke počne delovati, doživljavajući plod kao nepoželjno strano telo. Plod se hrani žumancetom oplođenog jajašca. Ali postoje i neke vrste s razvijenom placentom kao što su koale. trudnoća je kratka, traje između 11 i 43 dana.

Mladunci dolaze na svet izlaskom kroz porođajni kanal smešten između dve vagine koji se kod nekih vrsta otvara samo u tu svrhu. Težina im je uvek ispod 1% težine majke, a neki od njih su apsolutno najmanji novorođeni sisari na svetu (5 miligrama). Novorođeni torbari imaju samo naznake pojedinih organa. Jedino su im dobro razvijeni prednji udovi jer podmladak mora vlastitim snagama puzati do majčine dojke. 

Kao što je već spomenuto, nemaju svi torbari torbu u kojoj se nalaze grudi. Kod nekih vrsta mladunci slobodno vise na bradavicama majke, zaštićeni samo kožnim naborom ili krznom majke. Mladunci se hvataju za bradavicu i ostaju tokom prvih nedelje života čvrsto povezani s njom. Vreme sisanja je uvek duže nego kod viših sisara.

Postoje dve osnovne taksonomske grupe torbara, koje se navode kao nadredovi: Ameridelphia (аmerički torbari) i Australodelphia (аustralijski torbari). Red Microbiotheria je rasprostranjen u Južnoj Americi, ali se smatra bliskim australijskim torbarima.

 


Powered by blog.rs