Enciklopedija sisara

03 Jul, 2013

Marsupialia Illiger, 1811.

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 20:27

Torbari (Marsupialia) su takson razreda sisara koji se u tradicionalnoj sistematici, zajedno s višim sisarima svrstava u podrazred Theria. Od viših sisara (Eutheria) se razlikuju jer mladunče napušta majčino telo u vrlo ranom, embrionalnom stadijumu, a dalje raste najčešće u majčinoj torbi. Danas na području Australije i delova Okeanije, pa i u Americi živi oko 320 vrsta torbara, što je 6% svih recentnih vrsta sisara.

 

женка источног сивог кенгура са младунцем

 

  Novorođenče kengura u majčinoj torbi

Građa organa za razmožavanje kod torbara se razlikuje od onog kod viših sisara. Torbari imaju dvostruke polne organe. Tako ženke imaju dve materice i dve vagine, a mužjaci jedan rascepljeni ili dvostruki penis. 

Torba (Marsupium) postoji kod mnogih, ali ne i kod svih vrsta ove grupe životinja. Neki imaju stalnu torbu, kod drugih se razvija samo u razdoblju podizanja mladunaca, dok je neke vrste uopšte nemaju. Kod njih se mladunci skrivaju u kožnim naborima koji su u stvari zakržljali ostaci torbe, ili krznu majke. Otvor torbe je različit. Tako kenguri koji se kreću skakanjem, imaju torbu otvorenu odozgo, prema napred, dok mnoge druge vrste koje hodaju ili se penju imaju otvor torbe na donjoj strani, otvorenu prema natrag. Torbu imaju ženke, ali kod jedne vrste koja živi u vodi (Chironectes minimus) i mužjaci imaju torbu. U njoj kod plivanja i brzog trčanja smještaju skrotum.

Torbari pokazuju velike razlike u građi tela što pokazuje adaptaciju velikom broju različitih životnih sredina. Tako je veliki crveni kengur visok i do 1,80 a težak oko 90 kilograma, pri čemu je značajno manji i lakši od nekih vrsta izumrlog roda Diprotodon. Najmanji pripadnici ovog podrazreda su Planigale, koji često dosegnu dužinu tela samo do 5 centimetara, i težinu od 5 grama.

Torbari nastanjuju Australiji i Ameriku, i podrručja oko Australije. U Americi većina živi na području Južne, a samo neke vrste u Srednjoj Americi. Jedina vrsta koja nastanjuje Severnu Ameriku je severni oposum. Najveći broj vrsta živi u Australiji i Novoj Gvineji. Pored toga, žive i u istočnim delovima Indonezije, istočno od Sulavesija i Moluka, a zapadna granica rasprostranjenosti im je Velesova linija. 

Torbari su naselili najrazličitija staništa. Mogu se naći u šumama, na travnjacima, u brdovitim krajevima a i u pustinjama. Jedva poneka vrsta prilagodila se životu u vodi. To je uspelo samo vrstama Chironectos minimus i u manjoj meri Lutreolina crassicaudata. Razvili su plivaće kožice a torbe im se vodonepropusno zatvaraju. Mnoge vrste žive na drveću, dok drugi žive isključivo na tlu.

Jednako kao što su im različite sredine u kojima žive, torbari se razlikuju i načinom života, tako da se jedva može reći nešto uopšteno što bi u tom smislu vredelo za sve. Neke su vrste dnevne, druge noćne životinje, a treće su aktivne u sumrak, neke su samotnjaci, a druge žive u skupinama. U poređenju sa višim sisarima manje su socijalizirani. Mnoge vrste su samotnjaci ili žive u labavim grupama bez trajnih socijalnih struktura; grupe s kompleksno razvijenim međusobnim odnosima nadređenosti i podređenosti su vrlo retke.

 Koala climbing tree.jpg

Značajno su im različite i prehrambene navike. Postoje isključivi biljojedi, svaštojedi ali i mesojedi. 

Pored već navedenih razlika u građi polnih organa, od viših sisara se razlikuju i u načinu razmnožavanja. Većina vrsta nema pravu placentu, zbog nedostatka trofoblasta ne stvara se imunološka prepreka između majke i ploda, pa trudnoća mora da se završi pre nego što imunološki sistem majke počne delovati, doživljavajući plod kao nepoželjno strano telo. Plod se hrani žumancetom oplođenog jajašca. Ali postoje i neke vrste s razvijenom placentom kao što su koale. trudnoća je kratka, traje između 11 i 43 dana.

Mladunci dolaze na svet izlaskom kroz porođajni kanal smešten između dve vagine koji se kod nekih vrsta otvara samo u tu svrhu. Težina im je uvek ispod 1% težine majke, a neki od njih su apsolutno najmanji novorođeni sisari na svetu (5 miligrama). Novorođeni torbari imaju samo naznake pojedinih organa. Jedino su im dobro razvijeni prednji udovi jer podmladak mora vlastitim snagama puzati do majčine dojke. 

Kao što je već spomenuto, nemaju svi torbari torbu u kojoj se nalaze grudi. Kod nekih vrsta mladunci slobodno vise na bradavicama majke, zaštićeni samo kožnim naborom ili krznom majke. Mladunci se hvataju za bradavicu i ostaju tokom prvih nedelje života čvrsto povezani s njom. Vreme sisanja je uvek duže nego kod viših sisara.

Postoje dve osnovne taksonomske grupe torbara, koje se navode kao nadredovi: Ameridelphia (аmerički torbari) i Australodelphia (аustralijski torbari). Red Microbiotheria je rasprostranjen u Južnoj Americi, ali se smatra bliskim australijskim torbarima.

 


Komentari

Powered by blog.rs