Enciklopedija sisara

05 Jul, 2013

Caluromys J.A.Allen, 1900 - vunasti oposumi

Marsupialia - torbari — Autor sisari @ 21:16

Tri vrste roda Caluromys, poznate kao vunasti oposumi, članovi su reda Didelphimorphia.

Caluromys derbianus (Waterhouse, 1841) - debrijev vunasti oposum sa podvrstama:

Areal vrste

C. derbianus je prvenstveno arborealna životinja i živi u visijskim i nizijskim kišnim šumama Belisa, Kolumbije, Kostarike, Ekvadora, Gvatemale, Hondurasa, Meksika, Nikaragve i Paname. nalazi se na nadmorskim visinama do 2,600 m. Vrsta je ugrožena deforestacijom. 

C. derbianus teži između 200 i 400 grama. Boja krzna varira geografski, ali često poseduje tamnu prugu od temena glave do nosa. Prsti šapa su sa kanžama osim opozitnog palca. Rep čini do dve trećine dužine životinje, s tim što je distalna polovima repa gola.

 

 

Omnivori su.

Polnu zrelost dostiže sa sedam do devet meseci. Sezona parenja regionalno varira; celogodišnja ili samo tokom sušnog perioda (od januara do jula). Leglo broji 3'6 živih mladunaca koji dospevaju do sise u torbi.

Caluromys derbianus derbianus

 

Caluromys lanatus (Olfers, 1818) Brown-eared Woolly Opossum

Areal vrste

Caluromys lanatus poznat je i kao zapadni vunasti oposum. 

Striktno arborealan oposum (živi na drveću), slične veličine ostalim oposumima. Mogu se razlikovati od drugih članova roda Caluromys po obojenosti i obimu krzna na repu. Razlikuju se od ostalih oposuma po uporedno većem moždanom delu lobanje. 

 

Telo adulta dugo je od 20 do 32 cm, a dužina repa 33 do 45 cm, a teže između 310 i 520 grama. Krzno je dugo, gusto, meko crvenkaste do bledo smeđe boje na većem delu tela. Boja bledi do narandžaste na ramenima i udovima, a do žućkaste na donjem delu tela. Glava ima kratku njušku i predominantno je sive boje, sa narandžastom šarom na temenu i uskom crnom prugom koja polazi od središnje linije između ušiju do vrha nosa. 

 

 

Stopala su crvenkasta ili siva sa dobro razvijenim kandžama i šapama za prihvatanje. Dug rep je prehensilan i delom pokrivem krznom; terminalni deo je pokriven bledožućkastom kožom sa braon pegama. Za razliku od blisko srodnih golorepih vunastih oposuma, torba ovog oposuma se otvara napred, a ne po sredini linije. 

Naseljavaju niz šumskih tipova po severnoj i centralnoj Južnoj Americi, na nadmorskim visinama do 2,600 metra. Mogu se naću u gustim prašumama, u fragmentiranim ili sekundarnim šumama, kao i mangrovim i kserofitnim šumama. 

Do 2006, prepoznato je četiri podvrsta:

  • Caluromys lanatus lanatus - istočni Paragvaj, južni Brazil
  • Caluromys lanatus cicur - istočna Kolumbija, zapadna Venecuela
  • Caluromys lanatus ochropus - zapadni Brazil, baseni Orinoka i Amazona
  • Caluromys lanatus ornatus - Peru i Ekvador zapadno od Anda

Dve dodatne podvrste, C. l. nattereri i C. l. vitalinus, ponekad se prepoznaju, mada se smatraju mlađim sinonimima  C. l. lanatus odnosno C. l. ochropus, od strane drugih autora. 

Omnivori su. Hrane se voćem, nektarom, beskičmenjacima i sitnim kičmenjacima. Nokturalni su, tihi i solitarni, mada se viđaju kako u paru traže hranu. 

Leglo broji jedno do četiri mladunca; ženka razvija torbu samo dok brine o mladima. Verovatno se pare tokom cele godine.

 

Caluromys philander (Linnaeus, 1758) - golorepi vunasti oposum

  Areal vrste

Caluromys philander, poznat je i kao belouhi oposum. Njegov areal uključuje Boliviju, Brazil, Francusku Gvajanu, Gujanu, Surinam, Trinidad i Tobago i Venecuelu. Vrsta je ograničena na vlažne šume. 

 

 

Kao i drugi članovi roda Caluromys, striktno su arborealne vrste. Rep im je go, po čemu su i dobili ime. 

Hrane se voćem, nektarom, beskičmenjacima i sitnim kičmenjacima. Aktivno se penju u više nivoe krošnje gde traže voće i insekte.

 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

Powered by blog.rs