Enciklopedija sisara

Ornithorhynchidae je jedna od dve savremene porodice iz reda kljunara (lat. Monotremata). Jedini predstavnik ove porodice danas je vrsta platipus (Ornithorhynchus anatinus); 

Platipus živi u istočnoj Australiji i Tasmaniji. 

Platipus je semiakvatični sisar. Neobičan izgled ovog sisara sa pačijim kljunom, repom dabra i stopalima vidre zbunio je evropske prirodnjake kad su ga otkrili. Telo i širok, pljosnat rep pokriveni su gustim, braon krznom koje zarobljava sloj izolacionog vazduha koji održava toplotu životinje. Krzno je vodootporno,a tekstura je slična onoj kod krtica. Platipus u svom repu skladišti rezerve masti. Za razliku od ptičjeg kljuna, kljun platipusa je senzitivni organ, a usta se nalaze s donje strane. Nozdrve se nalaze na gornjoj strani kljuna. Oči i uši nalaze se u žlebovima iza kljuna; žleb se zatvara kad je životinja u vodi.

Težina varira od 0.7 do 2.4 kg, pri tom su mužjaci krupniji; prosečna dužina mužjaka je 50 cm totalne dužine, a kod ženki 43 cm. 

Prosečna telesna temperatura platipusa iznosi oko 32°C a kod placentalnih sisara 37°C. 

Kada su uznemireni emituju tiho režanje i niz drugih vokalizacija.

Jedan je od retkih otrovnih sisara. Mužjak poseduje bodlju na zadnjem stopalu koja oslobađa otrov koji izaziva jake bolove kod čoveka.

Monotremate su jedini sisari (osim barem jedne vrste delfina) sa sposobnošću elektrorecepcije: lociraju plen detekcijom električnih polja koje generiše muskulatorna kontrakcija. 

Naseljavaju male potoke i reke po arealu od hladnih visoravni Tasmanije i Australijskih Alpa do tropskih šuma na obalama Kvinslenda.

U zatočenistvu žive do 17 godina. Prirodni neprijatelji su zmije, vodeni pacovi, jastrebovi, sove i orlovi. Na severu Australije su male brojnosti, verovatno zbog krokodila. Introdukcija crvene lisice verovatno je imala uticaj na brojnost platipusa na kopnu.

Platipusi su noćne i večernje životinje, ali jedinke su takodje aktivne tokom dana, posebno kad je nebo tmurno. Naseljava priobalja zbog ishrane i bedeme gde može kopati jame za odmor i gneždjenje. Njihove teritorije mogu imati opseg do 7 km, pri čemu se teritorija jednog mužjaka preklapa sa teritorijama tri do četiri ženki. 

Odlični su plivači i provode dosta vremena u vodi u potrazi za hranom. Zarone na oko 30 sekundi pa i duže. Platipus je karnivor: hrani se člankovitim crvima, larvama insekata, slatkovodnim račićima koje iskopava njuškom iz rečnog korita. Plen u jagodicama iznosi na površinu gde se hrani. Dnevno pojedu do 20 % svoje težine, što u proseku zahteva 12 sati potrage za hranom. Kada nisu u vodi, povlače se u ovalne rupe na obali, često pokriveni zaštitnim spletom korenja. Prosečno spavaju oko 14 sati dnevno. 

Vrsta se pari jednom u sezoni; parenje se odvija izmedju juna i oktobra. Veruje se da ženke polno sazrevaju sa dve godine. Van sezone parenja, platipusi žive u jednostavnim rupama na 30 cm od nivoa vode. Posle parenja, ženke konstruišu dublje, složenije jazbine do 20 m dužine blokirane u intervalima čepovima (koji ih štite od podizanja vode ili predatora, ili kao metod regulacije vlažnosti i temperature. Mužjaci ne učestvuju u odgajanju mladih i povlače se u svoje dugogodišnje rupe. Ženke oblažu rupe opalim lišćem koje unose savijenim repom. 

Platipus poseduje DMRT1 gen koji poseduju i ptice na svojim X hromozomima. Nose jedno do tri jajeta. Jaja se razvijaju u materici oko 28 dana, a spoljašnja inkubacija traje samo 10 dana. Novoizlegli mladi su ranjivi, slepi i bezdlaki i hrane se majčinim mlekom. Iako poseduju mlečne žlezde nedostaju im sise. Mleko se izlucije na porama kože abdomena. Nakon izleganja mladunci se hrane mlekom naredna tri, četiri meseca. Tokom ovog perioda majka ih napušta samo kad traži hranu. Nakom četvrtog meseca, mladi izlaze iz rupe. Platipus se rađa sa zubima koje rano gubi, a ostaju mu rožne ploče kojima drobi hranu

Status zaštite - poslednja briga.

Prepoznatljiv je simbol Australije i nacionalni simbol Novog Južnog Velsa. 

 areal rasprostranjenja platipusa