Enciklopedija sisara

Ehidne, poznate i kao bodljikavi mravojedi, pripadaju familiji Tachyglossidae. Četiri vrste ehidna zajedno sa platipusom jedini su živi predstavnici sisara koji polažu jaja. Iako se njihova ishrana sastoji uglavnom od mrava i termita, nisu bliskiji srodnici pravim američkim mravojedima od drugih placentalnih sisara. Žive u Australiji i Novoj Gvineji.

Ehidne su mali, solitarni sisari pokriveni grubom dlakom i bodljama. Spolja gledano, liče na mravojede Južne Amerike i druge bodljikave sisare kao što su ježevi. Imaju izduženu i usku njušku koja funkcioniše i kao usta i kao nos. Kao i platipus, opremljene su elektrosenzorima, ali platipus ima oko 40,000 elektroreceptora, dugonosa ehidna ima samo 2,000, a kratkonosa ehidna, koja živi u sušnijoj sredini do 400 lociranih na vrhu njuške.

Imaju veoma kratke, snažne noge sa dugim kandžama i snažni su kopači. Imaju male usne i bezzube vilice. Hrane se sveže rascepljenim mladim trupcima, mravinjacima i to tako što izbaci lepljivi jezik iz usta kojim skuplja plen. Ishrana kratkonose ehidne uglavnom se sastoji od mrava i termita, dok  Zaglossus vrste tipično jedu crve i larve insekata. Dugonosa ehidna ima oštre sitne bodlje koje pomažu u hvatanju plena.

Ženka polaže jedno meko kožasto jaje, 22 dana nakon parenja i polaže ga direktno u njenu torbicu. Mladunče se izleže posle 10 danač sisa mleko sa pora dva mlečna belega. Ostaje u torbici 45 do 55 dana, kada počinje da razvija bodlje. Majka iskopava rupu gde ostavlja mladunče, gde se vraća na svakih pet dana da ga hrani sve do sedmog meseca kada se mladunče potpuno osamostaljuje od majke. 

Zbog niske stope metabolizma i prateće otpornosti na stresove, ehidne dugo žive obzirom na svoju veličinu tela. Najduža zabeležena dužina života je 50 godina.

Sezona parenja počinje krajem juna i traje do septembra. Mužjaci formiraju liniju do deset jedinki koji prate ženku i pokušavaju da se pare. 

Ehidne se klasifikuju na dva roda. Rod Zaglossus broji tri vrste a rod Tachyglossus samo jednu. 

Zaglossus

Tri vrste roda Zaglossus su endemiti Nove Gvineje. Retke su i love se zbog hrane. Traže hranu u gnezdima od lišća po šumskoj stelji, hraneći se glistama i insektima. 

•  zapadna dugonosa ehidna (Z. bruijni), planinskih šuma;
• ser Davidova dugonosa ehidna (Z. attenboroughi), preferira viša staništa;
• istočna dugonosa ehidna (Z. bartoni), broji četiri podvrste

Tachyglossus

Kratkonosa ehidna (Tachyglossus aculeatus) nalazi se na jugoistoku Nove Gvineje i javlja se u skoro svim sredinama Australije, od snežnih Australijskih Alpa do dubokih pustinja; u osnovi svuda gde su dostipni mravi i termiti. Sitnije su od Zaglossus vrsta i imaju duže dlake.